Ја сам пумпао Дискос док нисам упознао Огњена Лопушину, и још увек пумпам Дискос. Али попут Хусерла пошто је прочитао Биће и време, и ја сам морао да се направим луд. Заиста, ко би други осим Бата Лопкета промовисао Јужни Ветар да се то мени свиди?
А овако је изгледао редослед осамдесетих. На првом месту били су Мирослав и Брена па Шабан, али не Бајрамовић. Па Митар па Халид, али не Бешлић. Халид 1 је био испред Халида 2 по популарности, који тек после Дејтона претиче Муслимовића. Па онда на ред долази Јужни Ветар. А и то иза Маринка Роквића, у рангу са Шерифом Коњевићем и Милошем Бојанићем. Тозовац и Цуне беху као стари сватови испред Мирослава, а Лепа Лукић испред Лепе Брене. Весна Змијанац и Зорица Брунцлик испред Наде Топчагић, а камоли Шемсе Суљаковић. Једино Драгана Мирковић из ЈВ као звезда ћаци омладине. Цеца пре Цеце а испоставиће се, и после Цеце. Ко није живео 80-их или ко се тад активно клонио народа, тај може да почне с Јужним Ветром директно из Дисциплине Кичме. Тако је и Шабан Бајрамовић од стране жутаћа рехабилитован као амерички црнац.
За разлику од овог петооктобарског злочиначког подухвата, замене Дисциплине Јужним Ветром, Огњен Лопушина зна да повеже линију Сафет – Шабан – Синан. Да позове за сведоке и време и несигурну таму прошлости. И крст и луну. Јер је и завичајно и општенационално свестан. Нису му ни до колена. Не бих сад да именујем ко, али ћерке Миће Томића и синови Војина Димитријевића. На челу им пише да не слушају ни народ ни народњаке. Нит воле, нит слушају, нит знају, нит разумеју. Не може да ми дрнда неко ЈВ а да не зна севдах, чочек и македонску музику. Не може а да га сматрам озбиљним. Колико је пута – у току мојих легендарних DJ сетова – Огњен пришао да ми шапне: „е ова клавијатура код Милоша Бојанића или Зорана Калезића – то ти је ЈВ.“
Да ли је Слајина клавијатура код Кулине и Гоција изведена из Јужног Ветра, не знам. Слушао сам прошли месец пребогату архиву Дискоса на јубуту, за потребе DJ наступа после премијере филма ‘Срце куца два два’ (р. Иван Мандић). Од елемената – Браћа Бајић, Калесијски звуци, Мирсада Бећировић (коло) – добијам гару. Или можда Слајин синтисајзер да изведем из легендарног Миће Николића, шефа Шабановог оркестра?¹ Са теферича транспонована у електро епоху – без синтисајзера и ефеката – гаре какву знамо не би било. А најлуђи и најагресивнији на синтисајзеру и ефектима 80-их беше Јужни Ветар.
Добро, не би било ни Бубе ни Јале да није Јужног Ветра. Да свака будала може да сними песму, напише коментар на фејсу и отвори ИНФО канал на јутубу. Да свака будала хоће у малу привреду и медије. Не би било пролиферације музике шпанске, мексиканске, Далеког и Блиског истока (dixit Зоран Христић) на иначе хипердимензионирану YU продукцију. Не би било ни додатних ефеката у декади појачавања, легендарним 90-им.
Али Леонтјев је рекао на Новом Стандарду да мора неко зло да се деси не би ли се десила висока естетика. Или је то рекао Његош. Просто, без ЈВ нема комплетног сливања електричне гитаре и синтисајзера са народном музиком, какво се деведесетих одиграло. Нема Баје. Нема модерне крајишке музике, нема ТВ Дуга, нема БНТВ.² Као кад су момци из Бејкерсфилда 60-их година ставили електричну гитару на пиједестал у кантри музици. Зато мора ЈВуО пардон ЈВиО… Јужни ветар и Огњен. Велики прасак и његов идеолог. Велики феномен и његов феноменолог.
Недавно је популарна јутуб емисија Лукавство Ума угостила Огњена, у разговору на тему турбофолка, или како сам гост рече – народне музике. Написао сам у коментарима испод једно сведочанство из 80-их, из дечије визуре: – Дошао нам са одслужења војног рока у посету на Видиковац наш рођак из Невесиња. Хвали се, каже, бубњар сам у војном орекстру, и донео касету да пусти ћалету, љубитељу севдаха. Каже, Шериф Коњевић. Издржао је ћале 10 секунди максимум. Рођак у шоку, јер зна да ћале воли Саја³ па је очекивао самилост. Апсолутно иста реакција – нећу заборавити – појаве се Идоли на ТВ а ћале гледа Шапера како изводи бесне глисте и каже – гаси тог дистрофичара. Постојао је један генерацијски отпор електроници и електрици – и рокенролу, и гитари/синту у народњацима – који треба диференцирати од жутаћког отпора народу и српској култури. О продукцији да не причам. Уосталом, сами чланови ЈВ музичари признају своје рокерско порекло којим преврнуше наш народњак, ко што је хармоника некад преврнула фрулу. Тако је било, а до данас је више пута блендовано уздуж и попреко наше лепе земље.
А ко зна Бају и Не волим те Алија аутоматски зна Сто ћу чуда учинити ДМ и ЈВ, Дражe Михаиловића и Југословенске Војске пардон Драгане Мирковић и Јужног Ветра, јер је апсолутна копија оригинала. Само боље.
Фусноте
¹ Види музику за филм ‘Ћао Инспекторе’
² Има Гоци бенд а има и Жаре и Гоци
³ Од Сафет Исовић
Огњен Лопушина – дизајнер и публициста, аутор ‘Јевањђеље по Марини Т.’, ‘Година појачавања’. Огледе о народној музици и култури писао за Before After, Buro, Vogue Adria и Opseg
Илија Лабало – уредник тематског броја часописа Градац ‘Вештачка Интелигенција’, у књижарама од октобра 2026.
