Не може бити нико,не може бити нико,не може бити пролазниккоји лута сећањима,који лута успоменама.Не може бити зрно тугекоје се буди из земље,излази на светлост
Светим Јасеновачким мученицима и свим српским мученицима Саво, што ли чуваш мученике?Дај нам Саво да их загрлимо,Што не даш наше сребрникеПусти водо да их
Kasniš kao prolećePlašljivo se na mahove javljašMiris tvoj, nošen vetrom dolećeNa muke me nanovo stavljaš Kao sunce stidljivaHaljina skrojenih od oblakaSkrivaju te, okom nisi
Мојој равници, на чијем тлу сам проходао, што ме нахранила пшеницом и напојила Дунавом… Покривен си златним класјем,Сјајиш и по времену пасјем,Очисте од туге
U svemu pretjeraj;u poljupcima,u nježnostima,u lijepim riječima.I ja ću pretjerati.Pretjeraj u pričama,uveličaj sve što si ikadvidio, i čuo.Ispričaj mi gdje si sve bio.Pretjeraj. Slaži.Sve