За лов у мутном се сматра покушај да се из појединце нејасне или недефинисане ситуације извуче лична корист, често уз употребу упитне моралности. Моја намера није да укаљам моралност, барем не овај пут, корист не желим само за себе већ за све оне који се налазе у сличној дилеми као ја сада. Недефинисану ситуацију са егзистенцијалном нелагодношћу која подсећа на лов у мутном је произвела музика, за коју интимно сматрам да је друштвени производ али у време развоја неолибералног капитализма много је важнија њена друга улога- да производи друштво и плејаду поткултурних стилова. Дистинкција између мејнстрима и алтернативе у музици, коју је само продубила овогодишња Беовизија и њена победница Констракта додатно замућује читаво сналажење на нивоу формирања културних образаца.
Беовизија, са жељама појединих острашћених конзумената ове манифестације, доста подсећа на председничке изборе у Сједињеним државама 2016 године. Тада смо изнели списак личних жеља Трампу и његовој администрацији које су се потврдиле као неоствариве (Косово и РС). Да ли су и овога пута Констракти попут Трампу постављене недостижне жеље које немају пуно везе са њеним ангажманом и интенцијама? Колико је Беовизија значајна културна манифестација? На сва та питања у емисији Слушаоница 6 одговоре су дали: Марко Кон и асистент на предметима Теорија културе и Поткултуре Милош Ничић
Линк емисије: https://www.mixcloud.com/Slusaonica6/su%C5%A1aonica-6-epizoda-54/
