Највећем песнику међу љубавницима и највећем љубавнику међу песницима Из питомог Требиња подно Леотара,Пошао је у свет голобради младић,Чувајућ’ у срцу велелепни градић,Са кофером
Највећем српском мислиоцу, сину Ловћена… Та велика умна стена,Понос Црне Горе и Ловћена,Целокупног Српства дика,Из Његуша, мудри владика. Црногорска сва племена,Свесна јесу твог бремена,Од
Мом деди по мајци, Бошку Малешу,палом борцу Другог крајишког корпуса ВРС… Лепотице наша весела и горда,Омеђена и Савом и Дрином,Залуд на те кидисала душманска
Мом роду са Космета, грдног судилишта… Сви краљеви наши, и цареви сјајни,Осећате ли на небу срамоту нације?Набацише нам жиг, непролазни, трајни,Укаљаше образ, и будуће
Na današnji dan, 14. januara 1826. godine, u Pešti je pokrenuta ideja o osnivanju najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije. Posle 195 godina
У једном кутку свестиКоји није добро осветљенРеших да се сместимИ палим гране повеће Воља за празниномВоди ме преко границаГде је брег ораницаПремазана кармином Ту
I Smeša Mala tajna, nikad željena Smrtno neslučajna Radoznalošću razveseljena Donosi svoj šarm Nova smeša, bez ustručavanja Pravi leša Od izučavanja Donosi svoju intrigu
Uprkos svim tim pričama prethodnika i raznih očinskih saveta: od lika koji nikada nije studirao, komše koji je položio jedan jedini ispit, do preporuka