Другог јула 1992. био је пети дан Видовданског сабора, једног од до тада највећих опозиционих скупова против Милошевићевог режима, када је на позорницу испред
Ovih dana serija “Porodično blago”, autora Siniše Pavića, opet doživljava svoju novu mladost oličenu u ponovnom repriziranju u dobro znanom terminu na prvom programu
Не може бити нико,не може бити нико,не може бити пролазниккоји лута сећањима,који лута успоменама.Не може бити зрно тугекоје се буди из земље,излази на светлост
Светим Јасеновачким мученицима и свим српским мученицима Саво, што ли чуваш мученике?Дај нам Саво да их загрлимо,Што не даш наше сребрникеПусти водо да их
Stiče se utisak da je meki stav nihilizma, u različitim oblicima prisutan kod Rilkea i kod Miloša Crnjanskog, doživeo novo preobličenje u delima Petera