Светим Јасеновачким мученицима и свим српским мученицима
Саво, што ли чуваш мученике?
Дај нам Саво да их загрлимо,
Што не даш наше сребрнике
Пусти водо да их изљубимо.
Бистра си Савице као небо плаво,
Њихова крв, бистрину ти даје.
Кажите, каменчићи на дну и ти траво
Да Савине милине наше су одаје.
Кроза тебе ћерка гледа оца.
Кроза тебе отац гледа ћерку.
Над тобом син моли Бога Оца,
Да из мајчиног срца не зачује ку-ку.
Крвљу Светом обливена
Занавек си остала чиста.
Хладна твоја вода и сјајна твоја пена,
Вечно ће под плавим сводом да блиста.
И није ово крај Саво
Већ најлепша вечност.
Васкрсењем њиховим живот ће да цвета
И знам, пољубићу те Водо Света.
Не спаја нас Саво, само ова песма,
Него и осмех оне миле српске девојчице
Што над тобом плеше, весела и свесна
И поставља још једаред питање:
Саво, што ли чуваш мученике?
Дај нам Саво да их загрлимо,
Што не даш наше сребрнике
Пусти водо да их изљубимо.
