У једном кутку свести
Који није добро осветљен
Реших да се сместим
И палим гране повеће
Воља за празнином
Води ме преко граница
Где је брег ораница
Премазана кармином
Ту сејем златно семе
И зачињем ново племе
И чистом снагом вере
Превазилазим све мере
Урањам у океан
Идем ка дну подсвести
И у тренутку осетим
Да има само један
А топао ваздух, пролетњи
И пропраћени осмеси
Од којих гради ми се пут до звезда
