Дан Југословенске кинотеке – 6. јун биће свечано обележен уручењем Златног печата, који је ове године додељен цењеном редитељу Бори Драшковићу, као и традиционалним отварањем Фестивала нитратног филма, који се одржава 28. пут.
За Дан кинотеке симболично је одабран датум прве филмске пројекције у Србији и на Балкану – 6. јуна 1896. у кафани „Златан крст” на Теразијама.
„Навршава се 130 година од тог догађаја, што овогодишњој прослави Кинотеке даје посебан значај“, истакао је на конференцији за новинаре 2. јуна помоћник директора за програмску делатност Јован Марковић.
Подсетивши да Кинотека своје највише признање Златни печат додељује за изузетан допринос филмској уметности, додао је да ће на свечаности 6. јуна у сали „Макавејев“ бити уручене и Плакете Југословенске кинотеке за успешну сарадњу појединаца и установа са српским филмским архивом. Истовремено, Кинотека обележава свој 77. рођендан, што је прилика да се рекапитулира година за нама и најаве планови за наредни период, казао је Марковић.
В. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић истакао је да ће с великим задовољством уручити Златни печат Бори Драшковићу, филмском, позоришном и телевизијском редитељу, сценаристи, теоретичару и професору.
„Драшковић је ренесансна личност, великан југословенске и српске кинематографије. У својих пет дугометражних играних филмова остварио је врхунске резултате. Често је приказивао насиље и конфликтне ситуације, али увек с дубоком хуманистичком поруком и жељом да превлада љубав међу људима“, оценио је Ердељановић.
Затим је у својству уметничког директора и селектора Фестивала нитратног филма, најавио да ће Кинотека 130. годишњицу прве филмске пројекције у Београду обележити радно. Од 6. до 15. јуна приказаће 58 филмова, свих жанрова, из 23 националне кинематографије, уз долазак чак 40 гостију из 18 земаља, међу којима је неколико садашњих и бивших директора кинотека.
Близу 90 посто програма имаће овом приликом српску премијеру. То су филмови који су дуго били изгубљени, који су велики раритети, као и они за које су скоро урађене дигиталне рестаурације. Њихови редитељи су, почев од немог периода, Евгениј Бауер, Виктор Шестрем, Френк Борзејџи, затим Роберто Роселини, Луис Буњуел, Пјетро Ђерми, Кенџи Мизогучи…
За отварање Фестивала одабрана су дела значајна и из филмских и из историјских разлога, рекао је Ердељановић. „Убиство српске краљевске породице“ у режији Лисјена Нонгијеа и продукцији предузећа „Браћа Пате“ из 1903. године, први је страни филм који говори о Србији и српском народу. Приказиван је успешно широм Европе, али никада у Србији. Био је изгубљен више од целог века, а пронађен је пре неколико година у Шпанској кинотеци. Тај двоминутни филм припада жанру лажних актуелности. „Мајски преврат“, када су завереници убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу, узбуркао је Европу и власници „Патеа“ су на основу првих вести и гласина, после само два дана, снимили филм.
Током фестивала Кинотека ће угостити више од тридесет пет филмских професионалаца, историчара филма, директора кинотека и архивиста из двадесетак земаља, који ће разговарати о горућим питањима филмске архивистике, сарадњи на пољу рестаурације филмова, размени идеја и филмских програма.
Преузето са сајта Југословенске кинотеке.
