Мојој равници, на чијем тлу сам проходао, што ме нахранила пшеницом и напојила Дунавом… Покривен си златним класјем,Сјајиш и по времену пасјем,Очисте од туге
Светим Косовско – Метохијским мученицима и многострадалном народу нашем на Косову и Метохији Темељ сазидан пре осам вековаШто са неба Свети отац Сава благосиљаУтркују
Prolog: „Sinoć oko 23:00 u restoranu između Požarevca i Smedereva se desila pucnjava. Policija je na terenu već tri sata, čekajući podršku žandarmerije. Kako
Ti si umjetničko djeloКојe mnogi nijesu razumjeliРа poslije pričaliKako nijesu htjeli Na zidu muzeja U koji niko ne ulazi Bar ne da pogleda iz bliza Ti si
Највећем песнику међу љубавницима и највећем љубавнику међу песницима Из питомог Требиња подно Леотара,Пошао је у свет голобради младић,Чувајућ’ у срцу велелепни градић,Са кофером
Највећем српском мислиоцу, сину Ловћена… Та велика умна стена,Понос Црне Горе и Ловћена,Целокупног Српства дика,Из Његуша, мудри владика. Црногорска сва племена,Свесна јесу твог бремена,Од
Мом деди по мајци, Бошку Малешу,палом борцу Другог крајишког корпуса ВРС… Лепотице наша весела и горда,Омеђена и Савом и Дрином,Залуд на те кидисала душманска