A. D.

Opet ne znam ko sam.
Svako jutro se budim u nadi da je ovo samo loš san.
Iznova me progoniš,
Ti uvek nađeš nov način da misao o sebi stvoriš.
Taman pomislim lepo je, nema te.
Ali ti se pojaviš.
Kao da ne želiš da me ostaviš.
A mi smo samo u snovima vezani,
I tamo smo jedno drugom obavezani.
Pokušavam da te zamenim, da neko drugi zauzme tvoje mesto.
Ali ti ni da čuješ, ne želiš da napustiš svoj presto.
Ti znaš ko si,
Uvek ćeš to i ostati.
Ali ja ne znam ko sam
I ne znam šta ću postati.
Jer biće duga i ova noć,
A ti znaš da imaš nadmoć.
U ovoj partiji uporan pobeđuje,
A ja više nemam snage sebe da ubeđujem.
Matirana sam odavno.