И на 28. годишњицу од парафирања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, договореног у америчкој војној бази у градићу Дејтон, грађани Републике Српске се сјећају тренутка када је завладао мир и када је горак окус остављала исцртана мапа Републике Српске на карти ново-конструисане Босне и Херцеговине.
С тим у вези, чланови Студентске организације Факултета политичких наука у Бањој Луци (СОФПН) – студенти Матеја Алексић, Предраг Пажин и Марко Гргур, спровели су анкету о ставовима студената на оба универзитета у Републици Српској о Дејтонском мировном споразуму.
Перцепција младих, а нарочито студената, о кључним аспектима мира у БиХ и будућности у Републици Српској су значајни показатељи расположења, тенденција и тежњи овог дијела друштва. Притом, резултати овог истраживања дају релевантне обрисе кретања нашег друштва у будућности.
Истраживање о поменутој теми трајало је од 8. до 21. новембра, уз 518 прикупљених узорака.
Од укупног броја испитаника, за очување Дејтонског споразума је 73%, док је против свега 13%.
На питање о томе шта за студенте представља Дејтонски споразум, њих 69% је одабрало "гарант мира и суживота у БиХ", те 12% "камен спотицања на путу мира и суживота у БиХ". Да је Дејтон препрека европским интеграцијама сматра 4%, док за остатак испитаника Дејтонски споразум подразумијева нешто друго.
Студенти су већином терет за рушење Дејтонског споразума ставили на леђа странаца, дипломата и амбасадора, односно понајвише Канцеларије високог представника (OHR) и то њих 54%. Бошњачки политичари су криви за рушење споразума 33%, а српски 13%.
На питање о томе да ли Република Српска може да опстане без Дејтонског споразума, студенти су били подијељени. Да Српска може да опстане и без примјене споразума сматра 35%, док оних који сматрају да не може је нешто више, 38%. Значајан број је и оних који нису сигурни или не знају, и то 27%.
Када апсолутне бројке претворимо у проценте, оних који су за независност Републике Српске у случају непоштовања принципа Дејтонског споразума је 44%, док оних који се противе тој идеји је 31%.
Испитаници су се изјашњавали и о високом представнику у Босни и Херцеговини. Њих 64% или 334 сматра да високи представник није потребан у БиХ, док 20% или 102 студента сматра другачије. Оних који не знају је 82.
Од 518 студената, 57% ће остатати у Републици Српској, у земље региона отићи ће њих 12%, а у нешто развијенији свијет 31%. Политичке разлоге за одлазак из земље, попут корупције и неправде, бира 49% испитаника, економско стање криви њих 38%, а оних који одлазак у развијене земље посматрају као изазов је 13%.
Будућност је кључан аспект истраживања. Да је Дејтонски споразум одржив у далекој будућности сматра 25% испитаника, супротно мисли 35%, а од конкретног одговора се уздржава 40%.
Резултати истраживање ставова студената о овако важном питању за живот и суживот у Босни и Херцеговини, представљени су на округлом столу „Дејтон – јуче, данас и сутра“, 22. новембра на Факултету политичких наука, у организацији СОФПН.
