Veruj i voli sebe to je najveći poklon tebi od tebe
Znaš,Ništa ne dolazi odmah.Za sve treba vremenaI hiljadu polomljenih snovaZa sve što tako jako volišMora da se boriš,U ovom svetu lažnih manira i velikih
Ne plači, majko
Ne bojim se, majko.Odlazim hrabro.Uzdignute glave, odganam suze i uzimam pušku.Spremam se za bitku.Iz koje možda neću izaći kao pobjednik.Ali idem dalje, majko.Nije me
Кaда је Бог стварао Ибарски Колашин…
У загрљају Мокре Горе, уз сами Ибар, прибила се брда једно до другог и формирала котлину. Када је Бог стварао Ибарски Колашин мора да
Метохијско цвеће
Трагично настрадалим на реци Бистрици, Ивану Јововићу и Панти Дакићу, изниклим божуровима по Гораждевцу Ој, Бистрице, крвава реко сјајнаДа кажем ти ово. И даље
Колона
Кроз колону иде нејач,жене плачу ђеца цвиле,у аута људи скачу,од погрона ђавоље силе. Да су бар јачи били,па да кажем да је просто,да колонашима
Дете из колоне
Мојим Крајишницима, носиоцима терета историје, расутим по земљи и под земљом. Премлад бејах, али сам памтио,Колону са Петровачке цесте,Плакао к’o киша, бескрајно патио,Што ми
Pitam se
Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to znači biti srećan? Posmatram ljude, gledam njihova lica i liče mi na jato
Негде далеко са звуцима меким
Владиславу Петковићу Дису, у нади да ћемо се срести у вечности, у Небеском Јерусалиму Певао си болно, ал’ радосно сејеш.Кад притисне туга, исијава надаСигурно
Kada sam poslednji put bio srećan?
Sve uobičajene priče o sreći uglavnom počinju na isti način. Sreća je najviša ljudska težnja. Mnogi je poistovećuju sa stanjem, a ona je zapravo
Феникс
Не може бити нико,не може бити нико,не може бити пролазниккоји лута сећањима,који лута успоменама.Не може бити зрно тугекоје се буди из земље,излази на светлост
