Не може бити нико,не може бити нико,не може бити пролазниккоји лута сећањима,који лута успоменама.Не може бити зрно тугекоје се буди из земље,излази на светлост
Светим Јасеновачким мученицима и свим српским мученицима Саво, што ли чуваш мученике?Дај нам Саво да их загрлимо,Што не даш наше сребрникеПусти водо да их
Stiče se utisak da je meki stav nihilizma, u različitim oblicima prisutan kod Rilkea i kod Miloša Crnjanskog, doživeo novo preobličenje u delima Petera
Kasniš kao prolećePlašljivo se na mahove javljašMiris tvoj, nošen vetrom dolećeNa muke me nanovo stavljaš Kao sunce stidljivaHaljina skrojenih od oblakaSkrivaju te, okom nisi