Ne plači, majko
Ne bojim se, majko.Odlazim hrabro.Uzdignute glave, odganam suze i uzimam pušku.Spremam se za bitku.Iz koje možda neću izaći kao pobjednik.Ali idem dalje, majko.Nije me
Кaда је Бог стварао Ибарски Колашин…
У загрљају Мокре Горе, уз сами Ибар, прибила се брда једно до другог и формирала котлину. Када је Бог стварао Ибарски Колашин мора да
Метохијско цвеће
Трагично настрадалим на реци Бистрици, Ивану Јововићу и Панти Дакићу, изниклим божуровима по Гораждевцу Ој, Бистрице, крвава реко сјајнаДа кажем ти ово. И даље
„Варошка легенда“ као критика провинцијализма
Питање које отвара готово сваки разговор о мом роману наизглед је потпуно логично и пригодно за почетак пријатног интервјуа- зашто сам за место радње
Колона
Кроз колону иде нејач,жене плачу ђеца цвиле,у аута људи скачу,од погрона ђавоље силе. Да су бар јачи били,па да кажем да је просто,да колонашима
Дете из колоне
Мојим Крајишницима, носиоцима терета историје, расутим по земљи и под земљом. Премлад бејах, али сам памтио,Колону са Петровачке цесте,Плакао к’o киша, бескрајно патио,Што ми
Негде далеко са звуцима меким
Владиславу Петковићу Дису, у нади да ћемо се срести у вечности, у Небеском Јерусалиму Певао си болно, ал’ радосно сејеш.Кад притисне туга, исијава надаСигурно
Време и чуда Борислава Пекића
Другог јула 1992. био је пети дан Видовданског сабора, једног од до тада највећих опозиционих скупова против Милошевићевог режима, када је на позорницу испред
Kada sam poslednji put bio srećan?
Sve uobičajene priče o sreći uglavnom počinju na isti način. Sreća je najviša ljudska težnja. Mnogi je poistovećuju sa stanjem, a ona je zapravo
Тајана Потерјахин: Путеви и странпутице српске прозе XXI века
Оправданост овог текста је упитна иако су, мислим, тезе укратко изложене у њему вредне разматрања. Чему служи ова напомена? Скреће пажњу на то да
