Nije lako nama večitim studentima koji samo žele da uče, da stiču nova znanja i da ne ispadnu neznalice u javnosti. Srđan Cvetković – istoričar iz državnog instituta – izgleda ne brine takve brige. Tik pred godišnjicu petog oktobra, nije osetio potrebu da se zapita o poreklu engleske fraze the rule of law – prevedene na srpski ko zna kada kao vladavina prava. U gostovanju na državnoj televiziji koju su dosmanlije nazvali javni servis, po ugledu na još jednu anglo-američku frazu public (broadcasting) service, Cvetković je zastao, zbunjen rečenicom Andree Jovanović. Žena-filozof sažeto je povezala frazu sa kolonijalizmom. Umesto da je ćutao, istoričar je morao da gukne – zar vladavina prava nije jasna koliko je i voda mokra i neophodna čoveku? Kakav kolonijalizam, o čemu se radi?
Nekoliko godina posle petooktobarske tragedije, u legendarnom nastupu na RTS-u tokom svoje predsedničke kampanje, Velja Ilić je odbivši da odgovori na obavezno pitanje iz kulture, rekao: Nikada nisam voleo kvizove, nikada nisam voleo igre na sreću. Sve što sam stekao, stekao sam sa svojih deset prstiju. Ali ima jedna stvar… ja sam… za kulturu. Tako je i Cvetković za pravo i njegovu vladavinu. Za mokru vodu i vazduh koji transparentno dišemo, za dobrotu i za lepotu, čokoladu i marmeladu. Andrea je iz svog ideološkog ugla lansirala činjenicu – po Gramšiju je fraza ‘vladavina prava’ hegemonija kojom se podupire trenutni poredak, kolonijalizam novi ili stari. Kod Altisera se to zove ideologija, valjda. Ne moramo baš sve da znamo, ali brate daj da ne lajemo kad ne znamo. Fuko je verovatno inspirisan mentorom Dimezilom pominjao arheologiju a preko Ničea genealogiju, da bi trasirao put do porekla neke ideje ili fraze. A Džender na tviteru kaže, da su samo ukucali u gugl ‘vladavina prava i kolonijalizam’, u roku od 10 sekundi bi videli da je Andrea u pravu – misleći na javne intelektualce koji su se poveli za Cvetkovićevom greškom i ekspresno javili da pametuju. Radi se o sudiji, prevodiocu, lingvisti i političkom filozofu. Na stranu znanje i neznanje, pokazali su da su prajmovani na klik. Samo da se jave u svoju crkvu da se potvrde, bez intelektualne zapitanosti i eventualne sumnje u sopstvene moći.
U roku od Dženderovih 10 sekundi, pa na to još 10 – ako ukucate ‘istorijat fraze the rule of law’ AI će vam servirati kako se zvao sudija Englez iz 17. veka koji se prvi usprotivio kralju Džejmsu Stjuartu, boreći se protiv božanskog prava kraljeva a za vladavinu prava. Pa će vam reći da su frazu zapravo koristila dva pravnika, poslanika u engleskom parlamentu, u kome će kroz celi 17. vek poslanici ratovati protiv četiri Stjuarta, dok je sudija zapravo uobličio argument. A onda će vam reći i kako se zvao Englez iz 19. veka, autor studije kojom će popularizovati frazu, od kog su Srbi prepisali, a američki pravni teoretičari procvetali.
Ja sam zaboravio ime ovog sudije iz 17. veka, ako sam ga ikad i znao. Ali dovoljno je malo filozofije i malo simpatije za Stjuarte i njihovu borbu protiv liberala, ne bi li došli do srži Andreine istine. Nagli porast trgovine robljem direktna je posledica desuverenizacije kralja, kakvu su sproveli promoteri vladavine prava i Džon Lok, a što Hobs nije uspeo da spreči. THE RULE OF LAW je ukinuo kraljev monopol i oslobodio tržište. Tražili su ograničenje božanskog prava a dobili otvorena mora, procvat robovlasništva i prekookeanske kolonije. Lok je branio Engleze od kralja, ali crnce slabije. A najbolje je branio privatnu svojinu, u koju su zvanično spadali i robovi.
Nemci i Francuzi vezali su svoje pravno sredstvo za nešto konkretnije. Njihove fraze parnjaci sadrže – uz pojam ‘pravo’ – i pojam države. Svedočanstvo da je svrgavanje i kasnije štrojenje engleskih kraljeva bio atak liberala na državu. Kako je tačno prevod the rule of law završio kod srpskih žutaća, starih i novih, ne znam ali mogu da pretpostavim da se ne radi o mom omiljenom Slobodanu, da ne kažem poslednjem, nego o prvom i najgorem, Jovanoviću.
