Zašto studenti na izborima ne mogu da pobede Vučića
Studentski pokret se u kratkom roku nametnuo kao dominantan opozicioni akter na političkoj sceni. Energija, simbolika i vidljivost učinili su ga relevantnim brže nego
Некрополитика као сиренски зов
За фотографију на којој је дјевојчица пред смрт помно посматрана од стране лешинара у Судану 1993. године, Кевин Картер је добио Пулицерову награду. Он
Синтетичко-прозорљиви ум Александра Денића
Александар Денић је на себе пажњу скренуо још пре десетак година, када је у уметничке галерије вратио многе од познатих личности наше културе, између
Tea Tairović – Muzička predstavnica Evroazijskog talasa
Tea ne dolazi da skromno pokuca, ona ulazi kroz refren, s trubama, bubnjevima i plesačima, sa stavom i stasom, da zaljulja scenu kao kraljica.
Генеалогија дипломаша – како је настао култ дипломе и његове глобалне политичке последице
Одрасли често, макар перформативно, воле да се присете периода детињства као оног безбрижног, у коме је преовладавао искрени нагон за пуноћом живота, још увек
У Патријарховом лавиринту
„Не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг“ је старонародна мудрост, веома сврсисходна за приказивање односа идеолошке и политичке
Od tvrdog do mekog patriotizma
Čije su ono naše zastave ili ko to tamo žela? čiji ono svatovi bez muzike poljem hode čiji ono svatovi uplakani kolo vode čiji
Fantazam „kontrainterpelacije“ – Odgovor I. Mladenović
U tekstu „Ćacilend“, rasistički antirasizam i autorasizam sam postojanje jednog ideološkog fenomena koji bismo koncizno mogli opisati kao rasistički antirasizam. Tvrdio sam da ta vrsta
Европски санитарни кордони у доба америчке револуције: Случај њемачких избора
Пети ванредни парламентарни избори у Њемачкој одржавају се у јеку двоструких свјетских тектонских промјена. Прва промјена о којој смо се већ сви сложили јесте
Српски национални идентитет у служби политичких елита
Живимо у времену великих друштвених и политичких потреса, како у Србији, тако и остатку света. У времену када је превазиђена дијагноза „краја историје“ Френсиса
