Azerbejdžan je započeo ofanzivu usmerenu protiv nepriznate Republike Nagorno-Karabah u nedelju ujutru, kako navodi Jermenija. Postoje izveštaji da su oboreni i Azerbejdžanski avioni, potparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan tvrdi da je oboreno dva helikoptera i tri bespilotne letelice.
Ta oblast se našla pod vazdušnom i artiljerijskom vatrom azerbejdžanskih snaga.
Vlade Nagorno-Karabaha i Jermenije su proglasile ratno stanje i mobilizaciju vojske. Premijer Jermenije Nikol Pašinjan tvrdi da su borbena dejstva Azerbejdžana provokacija, dok predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev tvrdi da su prvo jermenske snage otvorile vatru i taj navodni postupak jermenske vojske naziva provokacijom.
„Odlukom Vlade u Republici Jermeniji proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Pozivam osoblje povezano sa vojskom da se odmah javi u svoje vojne odseke. Za domovinu, za pobedu”, napisao je premijer Nikol Pašinjan.
Ubrzo po eskalaciji sukoba su se oglasili Ankara i Moskva. Dok Rusija poziva na hitnu obustavu sukoba i prekid vatre, Turska je odmah podržala Azerbejdžan i označila Jermeniju kao izazivača sukoba.
Podsetimo se koji je razlog za sukob ove dve države:
Region Nagorno-Karabah u kome su Jermeni većinsko stanovništvo je teritorija oko koje se spore Azerbejdžan i Jermenija godinama. Prvi sukobi su započeli 1988. i eskalirali su ratom koji se završio 1994. potpisivanjem primirja. Sukob ove dve države je jedan od zamrznutih sukoba koji stalno prete da prerastu u rat.
2006. godine je održan referendum na kome je region dobio novi ustav, a sam referendum je Azerbejdžan proglasio nelegitimnim. U poslednjih 15 godina su se često dešavali manji sukobi i okršaji koji srećom nikada nisu prerasli u otvoreni rat.
