Maj 2025. je pokazao koliko je filmska umetnost nepredvidiva i dinamična. Dok su određeni autori i naslovi visoke ovacije, pokazujući da se hrabrost, inovacija i iskrena emocija i dalje nagrađuju, istovremeno smo svedočili i brojnim negacijama. Prošli filmski mesec je obeležio i filmski festival Beldocs, te očekujte i nekoliko ovacija ili čak mogućih negacija sa festivala!
Ovacije – Fiume o Morte!
Za sada, meni najbolji film godine. Siguran sam da će se ta lista i te kako menjati dok se bude privodila kraju, ali siguran sam da će ovaj zanimljivi dokumentarac Igora Bezinovića ostati negde prvi vrhu! Volim kada me filmovi nauče nečim novim, a i još kada se to nešto novo prenese na zanimljiv i angažavajući način!
Reditelj Igor Bezinović je odlučio da publici pokloni nezasluženo nepoznatu priču o Gabrijeleu D’Anuciju, pesniku i političaru koji je u periodu 1919-1921. okupirao sadašnji hrvatski grad Rijeku. Tokom okupacije je zabeležno preko 10 000 fotografija, a Igor pomoću građana Rijeke pokušava da ispriča tu priču kroz rekreaciju fotografija i tako nam intenzivnije približi šta se dešavalo tokom te tri godine.
„Fiume o Morte!“ je nešto skroz novo i osvežavajuće u svetu dokumentaraca! Zatvorio je ovogodišnju ediciju „Beldocs“ festivala, a siguran sam da ga je publika dobro primila! Takođe, ogromna je preporuka, čak i za one koji nisu posve veliki ljubitelji istorije…
Ovacije – Wick is Pain
Što sam stariji, više poštujem i volim dokumentarce. Kada ih gledam, apsolutno uvek naučim nešto novo o određenoj temi i iskreno me ispune. Takav je slučaj pogotovo sa filmskim dokumentarcima. Obožavam da učim nove stvari iz filmova o filmovima: kako i zašto se prave, ko ih pravi, šta se krije iza kamere? Takvi filmovi su me ujedno i naterali da se istim pozabavim kroz pisanje i snimanje istih. Zato sam zadovoljan što mogu reći da je film „Wick is Pain“ jedan od takvih dokumentaraca.
Ovaj serijal je prekretnica u akcionom žanru. Predstavlja evoluciju akcionih sekvenci i autori serijala su popularizovali novi podžanr, tzv. „gun fu“. Akcija u ovom serijalu je surova i uglavnom stvarna. Sve što publika vidi se stvarno dešava, odnosno retko se koriste vizuelni i specijalni efekti kako bi sakrili nešto, a realnosti pridodaje posvećenost i profesionalnost kaskaderskog i koreografskog tima.
„John Wick“ serijal je poklon za sve ljubitelje akcije, ali i stvaranja filmova. Priča koja se krije iz porekla ove slučajne franšize je vrlo inspirativna, drago mi je da je najzad napravljen dokumentarac o celom serijalu… Jedina zamerka je da se relativno kratko fokusiraju na poslednji film koji je ujedno i najkompleksniji i mogla je bez problema da se napravi mini serija od četiri epizoda od ovog serijala. Svakako, dobili smo i više nego dovoljno upliva u ovaj serijal da usreći svakog ljubitelja filmova i definitivna je preporuka!
Ovacije – Iza Osmeha
Nakon prelepog prošlogodišnjeg „Za danas toliko“, reditelj Marko Đorđević ne posustaje da domaćoj publici donese još jedno emotivno pozitivno ostvarenje! Dok je napravio film otvaranja za prošlogodišnji FAF, ovaj put se okrenuo muzičkoj temi i to jednom jedinom, najvećem šmekeru, Vladi Divljanu!
Nakon 10 godina od smrti ovog velikana, porodica Divljan je dopustila da se napravi film od porodičnih, kućnih snimaka. „Iza Osmeha“ je jedno divno odavanje počasti Divljanu i onome što je ostavio iza sebe, ne samo u vidu genijalne muzike, već i primera kakvim treba da se ide kroz život: kroz osmeh, osmeh i još osmeha…
Iako traje jedva duže od pola sata, slatko je iskustvo koje ne prati toliko klasičnu dokumentarnu priču, već prenosi konstantan osećaj blagostanja, kreativnosti i ljubavi, a to su samo neke reči koje opisuju šta je predstavljao Vlada Divljan.
Pritom, pohvaljujem i zaista lepu animaciju koja pridodaje raznolikosti filma. Njeno kombinovanje sa arhivskim snimcima i Divljanovom muzikom je zaista usaglašena i stvara konkretnu sliku. Ako budete imali priliku da ga pogledate, morate!
Negacije – Mission: Impossible – The Final Reckoning
Teška srca stavljam ovaj film u negacije… „Mission: Impossible – The Final Reckoning“ je na veliku žalost zbrkani haos od filma. Sa jedne strane ima dve odlične i napete akcione sekvence, a sa druge je dramaturška brljotina koja ne odaje utisak finalnosti koja je bila ključni marketinški faktor filma. U senci je vidno boljih prethodnih filmova u serijalu što je velika šteta, jer je sve išlo ka tome da bude najbolji u serijalu… Imam osećaj kao da su hteli da bude poslednji u franšizi, ali su se plašili, te su izmenili kraj da bude nedovršen, sa prostorom za buduća ostvarenja…
Jednostavno rečeno, autori su imali svoju nemoguću misiju, da prevaziđu prošli deo koji je, retrospektivno gledajući, bio i uvertira i kulminacija serijala. „Mission: Impossible – The Final Reckoning“ je u par trenutaka genijalnosti i te kako zabavan, ali u više je redundantan i zamoran. Nije najbolje što ovi filmovi mogu da ponude, ali je svakako još (manje uspešan) testament Kruzovog ludila. Tragično je i malo smešno što je „Dead Reckoning Part One“ (koji je imao potencijala da zaradi mnogo više) na blagajnama unakazio fenomen „Barbenheimer“, a finansijski uspeh „The Final Reckoning“ će protraćiti kvalitet samog filma…
Negacije – Until Dawn
Još jedna adaptacija video igre… Video igra koju adaptira je veliki omaž raznoraznim poznatim horor filmovima, ali više tom žanru uopšteno. Igru sam vrlo kratko igrao, ali dovoljno dugo da mogu da kažem da je bolja od ove bljuzge od filma. „Until Dawn“ je film koji nije uspeo da prekine proklestvo adaptacije video igara, ali nije ni toliko preloš koliko se iskreno i očekivalo.
Ono što je moglo da ga izvuče je reditelj Dejvid F. Sandberg, poznat po zanimljivim kratkim hororima, a i zanimljivom dugometražnom „Lights Out“. Nažalost, izgleda da se Sandberg izgubio u kolotečini mejnstrim blokbastera sa oba „Shazam“ filma koja je radio, te se ta aljkavost ogleda i ovde, iako se vratio u „svoj“ žanr.
Pored u najboljem slučćaju osrednje glume i nedovitljive priče, „Until Dawn“ ima par kul ubistava i sveopšta narativna postava ima potencijal da bude dobra, ali je nemaštovitost i očigledna mrzovoljnost autora stropoštala u večni ambis zaboravnih filmova 2025. godine.
Negacije – Epilog
Koliko je „Fiume o Morte!“ bila i te kako moja šolja čaja sa Beldocs festivala, tako „Epilog“ nije… Naravno, siguran sam da bi nekom drugom ovaj film bio omiljen, ali ipak meni nije. Jasno je šta je reditelj hteo da kaže filmom i to pohvaljujem, ali to je to…
Tokom prijateljske večere, tema izraelske represije nad Palestincima iznenada se pojavi, postepeno zamire u male priče, dok na kraju potpuno nestane na isti način. U svakom slučaju, protagonisti su ponovo gladni.
„Epilog“ je okej da se pogleda u sklopu sa nekim drugim, dužim i boljim filmom, ali ovako kako stoji, ne bih mu se vraćao. Siguran sam da reditelj Svetislav Dragomirović ima bolje filmove…
Dok već polako dočekujemo jun i novu festivalsku sezonu, ostaje nam da pratimo kako će se najavljene junske premijere suočiti s očekivanjima koje je maj postavio. Sa tim mislima, želimo vam inspirativno gledanje i nove, neizbrisive ovacije, ali i spremnost da, kada je potrebno, glasno iznesete negaciju!
