Трибина под називом „Идеологија антифашизма: 80 година од победе у Другом светском рату“ одржана је у уторак у великој сали Руског дома у Београду. Поводом осам деценија од завршетка највећег светског сукоба, учесници трибине: Дарко Делић, филозоф и директор Танке црвене линије, Стефан Радојковић, историчар, Абдел Рахим Кхеирауи, новинар и музичар и Никола Танасић, филозоф, размотрили су како је пораз фашизма представљен кроз идеолошке парадигме, културу, образовање, али и како се његове трансформације препознају у савременом свету.
Aнтифашизам и култура сећања
Дарко Делић је у уводном излагању указао на то да је победа над фашизмом у међувремену присвојена од стране либералног Запада, који ју је претворио у тријумф сопствених вредности, попут слободног тржишта. Победници из Другог светског рата, посебно Совјетски Савез, потиснути су на маргину. Према Делићу, управо данашње генерације, неусловљене деценијама либералног антифашизма, имају прилику да поново отворе кључна питања. Он сматра да је појам антифашизма данас празан без антикoлонијалног и антиимперијалног смисла. Европска мисао, у својој линеарности и месијанству, води ка Хирошими и Аушвицу, а не ка миру. Као одговор, потребна је „епистемолошка деколонизација“ — одбацивање западног монопола над појмовима као што су слобода и демократија. Србија, по њему, треба да прати примере Русије, Кине и Белорусије у обнови историјског памћења и достојанства победе.
Африка, фашизам и постколонијална перспектива
Абдел Рахим Кхеирауи је своје излагање засновао на критичкој анализи глобалне политичке економије, тврдећи да је фашизам историјски производ кризе капитала, који своје корене вуче из различитих империјалних форми: од трансатлантске трговине робљем до метрополског и досељеничког колонијализма. Он је указао на паралеле између расног режима у нацистичкој Европи и режима америчког југа након Реконструкције, те истакао да је кључна разлика у томе што је фашизам интернализација империјализма у центру светског система. Према његовом мишљењу, прави антифашизам постоји само у контексту социјалистичке идеологије, јер једино она тежи укидању услова који фашизам репродукују. Иако у афричким културама готово да нема симболичког наслеђа победе над фашизмом, он је навео да учешће афричких добровољаца у Другом светском рату може да се разуме као историјски корак ка националној еманципацији, с обзиром да је рат довео до настанка социјалистичких држава које су подржале борбу за деколонизацију.
Историја као понављање: Југославија и заборављени континуитети
Стефан Радојковић је своје излагање фокусирао на конкретне историјске примере и процесе. Он је истакао да је карактер антифашистичких борби имао различите интерпретативне оквире. „Ово има посебну тежину на простору бивше Југославије где се често динамика насиља и страдања током рата тумачила, погрешно, у складу са авнојевским границама насталим након 1945. године и офанзивама уперених, углавном али не и искључиво, против партизанског покрета. Примера ради, на анектираним територијама од стране фашистичке Италије положај словеначког становништва, а посебно симпатизера партизанског покрета, није био повољан; с друге стране, јеврејско и српско становништво уточиште од прогона и геноцида у НДХ и окупационим зонама нацистичке Немачке налазило је управо на територијама италијанске Далмације“, истакао је Радојковић који је додао да је улога Српске православне цркве незаменљива код културе сећања на страдање српског народа.
Антифашизам у руском и српском друштвеном контексту
Никола Танасић је указао на разлике у третману антифашизма у руском и српском друштвеном контексту. Док Русија чврсто негује Велику победу као темељни државотворни моменат, српски културни контекст је, по њему, у више наврата био удаљен од базичних антифашистичких начела – посебно током транзиције 1990-их година. Такође је напоменуо значајне промене у обележавању Дана победе – док је 2005. године постојала широка међународна дипломатска подршка, 2025. тај одзив изостаје, што по њему сведочи о дубоком идеолошком расцепу и слабљењу универзалног значаја антифашизма у глобалном дискурсу, под утицајем моћних западноевропских и светских сила.
Ова трибина је имала за циљ да понуди пресек филозофских, историјских и политичких приступа теми која, иако стара 80 година, остаје итекако актуелна. Трибину је организовао портал Опсег у сарадњи са Руским домом у Београду. Трибином је модерирао Бојан Перц, уредник и оснивач Опсега.
