Pjesma Patrijarhu Pavlu
Svoju si dušuDo neba uzdigaoA poruke mira uvijek si nam slao. Od mladosti raneTi si tačno znaoKome ćeš da služišI za kog’ bi život
Ti si umjetničko djelo
Ti si umjetničko djeloКојe mnogi nijesu razumjeliРа poslije pričaliKako nijesu htjeli Na zidu muzeja U koji niko ne ulazi Bar ne da pogleda iz bliza Ti si
Динара
Мојој дедовини, којој воде сви путеви, где све почиње и све се завршава… Горди Троглав милују сунчеви зраци,Док поскок се крије иза стене,Литре вина
Јовану Дучићу
Највећем песнику међу љубавницима и највећем љубавнику међу песницима Из питомог Требиња подно Леотара,Пошао је у свет голобради младић,Чувајућ’ у срцу велелепни градић,Са кофером
Република Српска
Мом деди по мајци, Бошку Малешу,палом борцу Другог крајишког корпуса ВРС… Лепотице наша весела и горда,Омеђена и Савом и Дрином,Залуд на те кидисала душманска
Изнијансирана чежња
У једном кутку свестиКоји није добро осветљенРеших да се сместимИ палим гране повеће Воља за празниномВоди ме преко границаГде је брег ораницаПремазана кармином Ту
Plima i oseka
I Smeša Mala tajna, nikad željena Smrtno neslučajna Radoznalošću razveseljena Donosi svoj šarm Nova smeša, bez ustručavanja Pravi leša Od izučavanja Donosi svoju intrigu
Vavilon
Gordost u tome razvratnom gradu obitava i nemoralna blud slavi se bučno, na svakom koraku postojanje je mučno, slavi se lik nedoličnih božanstava. Po
Kraj i Početak
Alfa, sam uzrok svakog početka,u iskonu vremena vešto iskovan.Sam iz svoje prirode uzrokovan,za nesavršenog čoveka večna zagonetka. Težnja tog neimenovanog principa,tog prvobitnog i vekotrajnog
