Rear view of large group of students raising their arms to answer the question on a class at elementary school.

Проф. др Бојанин: Прича којој би школа требало да нас учи, али то не ради

септембар 9, 2021

Младост је једно тешко и озбиљно развојно доба. У младости се развија максимални развој човекових мисли, и максимално издиференцирана осећајност. Еротска љубав, све је ту. И тако у могућностима које човек први пут открио у себи, и среће појаве које су такође разгранате. Проблем је како одабрати. И онда имате ону причу, каже: „у рату смо се плашили, и јадиковали за сваким младићем који је погинуо“, а онда купују аутомобиле, јуре друмовима и убијају се у саобраћају.

Младост је једно тешко и озбиљно развојно доба. У младости се развија максимални развој човекових мисли, и максимално издиференцирана осећајност. Еротска љубав, све је ту. И тако у могућностима које човек први пут открио у себи, и среће појаве које су такође разгранате. Проблем је како одабрати. И онда имате ону причу, каже: „у рату смо се плашили, и јадиковали за сваким младићем који је погинуо“, а онда купују аутомобиле, јуре друмовима и убијају се у саобраћају.

Фото: Проф. др Светомир Бојанин, извор: Агапе

Омладини кад даш мало више слободе, они могу и слободније изборе да праве. И грешка је да кад од омладине захтевамо да буду апсолутно послушни нашим мислима. Још некада давно, негде пред грчко време ишли су људи код пророка и пророчних сила, по тим неким светим местима, да виде да ли ће преживети болест, да ли ће престо да се сачува. И онда је неко у Аполоновом храму написао „Познај себе“. И то су људи прихватили а не зна се ко је написао. Онда се појавио Сократ који је био фасциниран тим „Познај себе“, и тако да је почео да разговара са људима да спознају себе. Смисао је у томе што нас наводи да уђемо у дијалог са собом, да будемо стално у дијалогу са собом, да будемо стално на осматрачници. Да посматрамо да ли смо то што смо урадили, што смо помислили добро, да стално будемо у ситуацији да ли је то што смо урадили добро, да будемо стално у бризи над собом.

Најлакше се наљутити кад се неко увреди, или се осветити. Али разумети шта се догодило, онда ту темпирану бомбу мржње и увреде отворимо и себи и другима. Дакле та прича „Спознај самога себе“, то је она прича коју би требала да нас учи школа, али школа нас томе не учи. Школа нам даје оцене, и то је све. А то је у ствари ужасно.

Komentarišite

Your email address will not be published.

Foto: Eugenia VII, Fabian Perez (https://fabianperez.com/art/eugenia-vii-painting/)
Prethodna objava

A. D.

Sledeća objava

Ustanak ekologa i akcija Zelenih

Najnovije iz kategorije Društvene

Panika u srednjoj klasi

Geiger, T. (1930). Panik im Mittelstand. Die Arbeit: Zeitschrift für Gewerkschaftspolitik und Wirtschaftskunde, 7(10), 637–654. Niko ne sumnja u to da je nacionalsocijalizam[1] (NS)

Izgubljene iluzije

U ovom tekstu, pokušaću da predstavim prikaz (srpskog) društvenog stanja u eri neoliberalnog kapitalizma. Potrudiću se da tekst ne bude jezički prezahtevan i da

Сведочимо ли рађању нове културе?

Актуелност Шпенглерове и Берђајеве мисли на разумевање савремености Често се сматра да су социјализам и капитализам некакви опозити, различита друштвена устројства и друштвене организације.

Fašizam i „novi svetski“ poredak

Autor: akademik, filozof Mihailo Marković Marković, M. (1995). Fašizam i „novi svetski“ poredak. Vojno delo, (3), 61–74. Pre pola veka poražene su u svetskim