Збиља често има смисао за хумор недостижан било каквој бурлески. Враг је однео шалу, овде је реч о одметнутом митрополиту Јустину жичком и хибридном удару на Српску православну Цркву!
У такозваном “претећем” писму које је потписао Патријарх, а нови “архијереј независних медија и НВО сектора Јустин” дотурио једном антисрпском медију, објављен је само крај овог документа. Занима нас зашто то “претеће писмо“ није објављено у целини, тачније да ли је разлог томе бојазан Јустина да јавност сазна све оптужбе за малверзације из овог документа?
Док чекамо одговоре на ова питања, покушаћемо да утврдимо неке околности као узрока ових бизарних последица.
Лаос јунајтед медија цркве у блокади
Господин др Јустин хибридни
Након краха покушаја Латина да либековским наративима из службених приручника набаждаре свест Србаља и сломе им народни дух, након што су Aмериканци огласили стару генерацију НВО агентура као неспособне лопове који нису успели да направе мрежу, енглеска служба је прибегла хризонталној организацији нових генерација својих штићеника у Србији. Стварање ћелија које се лако могу одстранити у случају разоткривања, као у случају студентских пленума, уз промену мизансцена и сценарија приче, која ће имати националну симболику и боје, требало је да мобилишу Србе тамо где су заказале грађанске анти – националне приче у пакету са ЛГБТ родним идеологијама и са рушењем традиционалних вредности. За ту намену су моболисане академске агентурне структуре са искуством блокада од 5. октобра наовамо, окупљене око Прогласа, који представља препаковане Грађанске иницијативе у новом целофану са националним орнаментима.
Литије у ЦГ су увериле запад да је вера и саборност Срба у оквиру СПЦ највећа препрека глобалистичким агендама, па су осмислили нови, хибридни рат против наше цркве и православља уопште. Овај пут су, уместо напада на Цркву са грађанских, секуларних позиција, који су суштински имали управо супротан учинак, повели нови хибридни рат против наше вере и јединства СПЦ, користећи корумпирану Васељенску патријаршију као инструмент раскола у спрези са мрежом активиста које су деценијама узгајали на српском простору. У међувремену су агентуре страног утицаја метастазирале капиларно у ткиво свих институција, али и у нашу Цркву.
Нова доктрина је, у потрази за ударном песницом разарања српског духа, почела да користи лаковерне националисте и вернике како би их окренула против тела Цркве снажном пропагандом против јерархије, као прве мете напада. Како Црква не живи у истим временским оквирима као ужурбани и грамзиви глобализам, искористили су њену трпељивост и инертност бивствовања у временским орбитама које припадају вечности, како би ударили изнутра, на незацељене ране које су “лукави латини” отворили. Тако су отворили више фронтова, закључно са ударима блокадерских група у којима доминира западни утицај, те окренутост НАТО и Бриселу и глобалистичким фондовима који их финансирају, стварајући паралелно националистичку пешадију без икаквог утицаја на сам процес. Над самим процесима бдије Проглас агентура са београдског ФПН, заједно са усташијом са новосадских факултета, подржани од стране правосудног картела који је подивљао након Шибовог референдума, а сви су дубоко у државним институцијама, на истакнутим друштвеним позицијама.
Након “писма јавности” митрополита Дизелдорфско – немачког Григорија, заправо фермана архијерејима, који је потписало шест епископа, у којем су подржали студентске блокаде, поред снажних напада на Цркву који су се вишеструко појачали још од одласка Патријарха и Иринеја бачког у Москву, као по команди су се пробудили “спавачи” са врха јерархије, али и свих независних медија, независних од независности. Не заборавимо да се још на самом почетку блокада, паралелно са захтевом за смену Вучића, појавио и захтев за сменом Порфирија.
Случај митрополита Јустина Жичког довео је овај бизарни рат на сасвим нови ниво, у тренутку када су архијереји поставили питање о дугогодишњој самовољи и распуштеном делању овог одметнутог митрополита у оскудици духом и теолошким знањем али не и амбицијама када је реч о материјалним добрима, као и аспирацијама на највише место у црквеној јерархији. Његова подршка блокадама је искоришћена да се лансира спин о политичком прогону.
Тако, долазимо до драмских обрта који превазилазе сваки театар апсурда у овој најновијој једначини оксиморона, ако би поједноставили ствари, секуларне зелене невладине еко организације одједном крећу да се баве теолошким питањима, а заправо политизују цео случај и стају у одбрану “правоверног” митрополита жичког Јустина од „злих јеретичких инквизиторских хорди сергијанских масонско – језуитско – цинцарских екумениста али уједно и етнофилетиста“ – архијереја Српске православне Цркве. На једној страни је добри, побожни митрополит блокадер кога подржава НВО, а на другој „зли“ патријарх са “Саруманом” како НВО сектор назива Иринеја бачког, кога нападају верни пумпосавци заједно са овим агентурама. Они све време покушавају да увуку архијереје у дневно-политички кал ове деоничарске револуције захтевима да се СПЦ сврста уз блокаде.
Но да би схватили шта нам се заправо дешава, мораћемо ипак да заронимо дубље у проблематику страних агентура које преко својих играча подривају јединство Цркве, у покушају да направе нови раскол. Иако је привидно носилац главне улоге, Јустин жички је само истурени пајац у овој бурлески књижевника и фарисеја у свештенству, на челу са нашим Григоријем дизелдорфско – давоским. Већ се дуго прича по чаршији од Српске, преко Црне Горе до Србије да је он један од значајнијих донатора блокадера у Србији, иако за то још увек немамо конкретне доказе.
Тако се покушај Цркве да арбитрира у хаосу који је настао око прогона монаштва од стране Јустина жичког и који траје већ дуги низ година, одједном политизује и приказује као политички прогон. Ово није једини преступ Јустина, он је већ имао доста теолошких испада који су случајно погодовали Фанару, уз амбицију да постане патријарх, упркос чињеници да га свештеници који су студирали са њим не описују баш као луцидног и теолошки поткованог нити разумом дариваног човека. Оптужбе за прављење Златибора од Студенице рекао бих, нису политичке природе, али прихватање новопазарских студената у приватне конаке под јурисдикцијом Јустина итекако јесте недвосмислен политтички чин, који се није могао догодити без његовог благослова. Емина, студенткиња из Новог Пазара, која је представљена као вођа ове групе, јавно је позивала Србе да прихвате одговорност за непостојећи геноцид у Сребреници и залагала се за независност Косова и Метохије.
Нашу паметну младост, санџачке Доситеје и нобеловце “престижног” Новопазарског универзитета нисмо, наравно видели на помену истинским жртвама геноцида, свирепог покоља који се десио у Подрињу и Бирчу над српским цивилима, нејачи све до домаћих животиња. Није их било ни у Кравицама, Залазју, Братунцу…али сам зато био сведок непрегледне поворке наше “муслиманске братије” у Поточарима летос, са сепаратистичким симболима Санџака на поклоњењу жртвама измишљеног геноцида у Сребреници. Иначе, у тзв “демилитаризованој зони” Сребренице под надзором међународних снага, муслиманске покоље није претекла ни једна српска душа.
О случају Јустина не вреди превише трошити речи, јер он је само искоришћен као марионета, захваљујући његовом среброљубљу и хибрису. Искрено се надам да ће ускоро бити одстрањен, иако је у суштини небитан и овим је одиграо своју улогу као потрошни пион антицрквених мондијалистичких и окултних снага. Оно што је много важније, погледајмо везе организација које су најавиле некакву секуларну блокадерско – грађанску “литију Пленума жичког” – Покрет Крени Промени и СЕОС и једног играча који повезује све ове грађанске НВО организације са паралелним хаосом и новим расколом који се отвара у СПЦ.
Григорије у апостази
Митрополит Григорије је та нит која спаја блокадере Грађанске иницијативе и Прогласа са побуном у Цркви. Овај грађански Патријарх верске организације тзв. независних медија Јунајтед медија груп (Н1, Нова С, итд) постао је познат широј јавности пре неколико година као грађански владика, чак су га проглашавали и за новог председника Србије и Патријарха!
Како сам каже, гуру Садгуру му је дао благослов. “Тек кад сам видео тог великог индијског учитеља јоге и мотивационог говорника схватио сам шта је православље и правоживље”. Садгуру је званични гуру светског економског форума који верује да је Земља пренастањена и да број људи ваља свести на милијарду. У својем самољубљу и гордости овај архијереј уместо благодати и луче вере, зрачи зјапећом празнином амбиса властитог малодушја и маловерја, озлојеђености и жудњи. Уместо Прометеја српске грађанске мисли, каквим би желео да га виде, његова напаћена душа срља у склизнуће побуњеног палог лучоноше у покушају.
Саво крени премамени
“Пред данашњи протест ја сам ове вредности видео у добром и часним људима владици Григорију и Дејану Бодироги.” написао је 2022. Саво Манојловић, пре но што ће упропастити још један оправдани народни протест, лидер Крени Промени покрета, познат по “спонтаним” сусретима са Кристофером Хилом и финансијској помоћи коју је добијао од Рокфелер фондације. Лично се састајао са Григоријем и Бодирогом још тада, две године пред ове блокаде. Члан је Грађанске иницијативе, аутошовинистичке организације, на чијем домену је регистрован и сајт Прогласа. Након што је преко веза у власти добио државну синекуру, почео је да се бави екологијом и политиком, а данас га службе пројектују у новог лидера опозиције. Саво је ново, хибридно лице невладиних агентура, које се, попут СЕОС и Прогласа, почео огртати националном орнаментиком, а све их повезује зелена агенда и лажна борба против Рио Тинта. Саво је, гле чуда, такође напрасно кренуо да се интересује за православље и подржава Јустина жичког. Грађанске иницијативе имају јако упориште у Новом Пазару, а поред странке Сулејмана Угљанина, Двери су такође приступиле Проглас иницијативи у исто време.
Глумица
“Владика Григорије је пример руководства које нам недостаје у нашој земљи (и свету) – непоткупљив, еколошки и научно будан, апсолутна је част што ме је поменуо” по речима глумице која глуми еко активисткињу, Бојана Новаковић алијас Јана Новак (НВО Марш са Дрине), са јаким везама у Америци. Она је невидљива рука, идејни творац Савеза еколошких организација (СЕОС) којим руководи заједно са либековцем Иваном Бјелићем, другаром Миле Пајић и вечитим студентом блокадером са брадицом и марамчетом, на челу организација од којих су се чак и студенти оградили БОРБА, СВИЋЕ, КОМС… он је вечита “жртвом тираније и дисидентом по службеној дужности”. Као и већина еко организација, Бојана паразитира на рудницима и не одговара јој трајна забрана рударења (нема рудника, нема донација).
Постављамо питање нашој глумици Бојани, да ли је истина да је нудила 5000 еура за раскид сарадње са „Заштитимо Јадар и Рађевину“, како тврде поједине организације? На основу којих параметара се долази до те цифре као мотива да неко удружење одбије сарадњу са нареченом једином родољубивом организацијом која се истински борила за трајну забрану рударења Рио Тинту? Да ли је свима понуђена ова цифра да раскину сарадњу са „еко четницима“ како их је крстио Дојче веле, „Заштитимо Јадар и Рађевину“? Од њих је СЕОС покушао да украде идентитет и направили своја “копи кет” клон удружења, а сада би сви волели да „Заштитимо Јадар и Рађевину“ не постоје, када их већ нису успели застрашити нити купити.
Јана Новак је почела недавно да се бави и теологијом, па је СЕОС кренуо да подржава Јустина Жичког и Пленум епархије жичке.
Недамо Јадар без Риокинте
У групи поштовалаца Григорија налази се и ветеринар Златко Кокановић (Не дамо јадар), који обилази трактором блокаде по Србији и држи френетичне говоре са оном Браловићком. Како је викао на једној блокади “Чувајте се, мене је одредио Бог за нешто” – можда га је одредио за то да 16. година крије од суседног села да Рио тинто прави пробну бушотину крај Горњих Недељица, у нади да ће продати своје имање за велике паре компанији? Кад му није понуђена цифра по хектару коју је очекивао, окренуо се екологији и борби за борбу против борбе. Овај политички шибицар је један од битнијих чланова СЕОС-а, ново лице Грађанских иницијатива, којима је био потребан аутентичан намазани “индијанац” из тог краја да би прича била уверљивија.
Како пишу Грађанске иницијативе: “Али, Златко није само активиста. Златко је и ратар, сточар, ветеринар. Отац четири ћерке и једног сина. Златко је много тога што не можемо да видимо из медијских написа. Из медија не знамо ни шта га је највише заболело док је био на блокади испред Владе Србије, протестујући са својим саборцима.” У суштини знамо тачно шта га је заболело када је реч о ближњим земљацима.
Након што је са Григоријем кренуо да се бави теологијом, остаје још само да га канонизујемо и спевамо му прикладан тропар.
Један од организатора блокада Газеле, Драган Карајчић (Не дамо Јадар), изјавио је за Време да му није намера да руши Вучића нити било кога. Карајчић из Горњих Недељица, као и Славиша Росић, члан је СНС, а сличне изјаве је давао сам Златко Кокановић пред протест у Малом Зворнику.
Члановима овог удружења није било нимало неугодно да у Не дамо јадар мајицама скупљају сигурне потписе за СНС у Крупњу, али и потписе за председничку кандидатуру Биљане Стојковић Дабрице испред покрета Морамо, што би се рекло, радимо све, па се чак бавимо и црквеним питањима и подржавамо Јустина жичког, по потреби.
Вмч. Јевђа Јулијан
Љиљана Браловић из Сувоборске греде, држи френетичне и махните говоре на блокадама, заједно са оним малим секташем – паганином Јевђенијем Јулијаном Димитријевићем, и они су део СЕОСА и литијаши Јустина жичког.
СЕОС екипи није било нимало неугодно да на скупове зову непатворене еко – џихадисте Картон револуцију, формиране уз помоћ “бивших” безбедњака Федерација. Није тешко погодити какав је став Ади Селмана по питању геноцида, КиМ и Српске.
Рат за душе
У току је рат за сламање кичме Србима, рат против наше Цркве и православља. Води се борба на живот и смрт. Време је да наши архијереји смогну храбрости и обрачунају се са злим семеном које раздире Христов хитон и отвара нове ране на Телу Цркве, док не буде прекасно.
Надамо се да ће националисти тргнути из магновења и схватити да иза ових “кеч ол” процеса “студентских блокада” без икаквих идеолошких премиса или било како артикулисаних националних циљева, стоје непријатељи наше Цркве који се налазе у свим структурама власти, државних институција и невладиног сектора на државним синекурама, па и у самој Цркви. Само привидно постоји више опција, али наизглед супротстављене опције имају амбицију да нас одлуче од Русије, укрцају на евротитаник у последњем тренутку, када је извесно да ће потонути. Сви путеви воде у Брисел.
Упамет се Срби!
