Jun 2025. donosi raznovrsne filmske priče – od inovativnih indie naslova do velikih blockbustera. U ovoj ediciji “Ovacija i Negacija” izdvajamo tri filma koja su nas oduševila svojom vizijom, energijom i originalnošću, ali i četiri naslova koji, uprkos potencijalu, nisu ispunili očekivanja. Napomena: ovomesečne „negacije“ nisu nužno loši filmovi, već više naginju ka „negaciji“, nego ka „ovaciji“.
Ovacije – 28 Years Later
Prošlo je dvadeset osam godina otkako je virus besa pobegao iz laboratorije za biološko oružje. I danas, pod nemilosrdno sprovedenim karantinom, neki su pronašli načine da opstanu među zaraženima. Jedna takva grupa živi na malom ostrvu povezanim sa kopnom teško branjenim nasipom. Kada jedan iz grupe krene u misiju u mračno srce ostrva, otkriva tajne i strahote koje su izmenile ne samo zaražene već i druge preživele. U dvadeset osam dana je počelo, u dvadeset osam nedelja se proširilo, a u dvadeset osam godina je evoluiralo.
„28 Years Later“ je nastavak koji smo čekali. Bojl je stilski pokidao i doneo nam rediteljski svežu zombi triler akciju dugo neviđenu, a Garland je nam polju scenarija poklonio meditaciju o: ratu, nasilju, ali i ljubavi. A kad se spoje, Bojl i Garland su nam zajedno dostavili nešto upečatljivo za ovu godinu, nešto sveže, nešto što tera na razmišljanje, a mene da se zaprepastim i rasplačem. Doneli su nam nešto vredno gledanja u bioskopu, nešto što se ne viđa toliko često, a i nešto što me je iskreno iznenadilo i radilo za mene na svakom polju. Nažalost, ono što ga deli od savršene ocene jeste ipak što je ovo prvi film u predviđenoj trilogiji, te se od nastavaka očekuje da sredi neke ovde tek uspostavljene narativne tokove. Svakako „28 Years Later“ je opaki roler-koster od filma koji je neizmerna preporuka!
Ovacije – The Phoenician Scheme
Nakon dugoočekivanog dobitka Oskara pre dve godine (za kratki film “The Wonderful Story of Henry Sugar”), poznati filmski autor Ves Anderson se vraća na velika platna! Dok me njegova egzistencijalna dramedija, “Asteroid City”, nije posve oduševila koliko sam očekivao, Anderson je nastavio u sličnom maniru i sa najnovijim ostvarenjem “The Phoenician Scheme”, koji je ipak korak bliže onome po čemu je poznat, ali sa još uvek vidnim daškom tmine i ozbiljnosti sa kojom ga publika ne bi uobičajeno povezala, ali koja je uglavnom primetna kod autora u poznoj karijeri.
Najnoviji, dvanaesti dugometražni film Vesa Andersona nije njegov najbolji, što ne znači da nije dobar. „The Phoenician Scheme“ je svedeniji, suptilniji Anderson. Onaj koji još uvek postavlja ona mračna filozofska pitanja o životu, ali i onaj koji kroz stil koji podseća na Andersona na svom vrhuncu, sa početka veka. Kao što sam i mislio, nešto je između „The French Dispatch“ i „Asteroid City“, uzimajući dobre pojedinosti od oba i stvarajući zlatnu sredinu. Ako tražite novi Anderson fiks u moru mediokriteta filmske 2025. godine, naćićete ga u ovoj uvrnutoj avanturi koju preporučujem da se pogleda u bioskopu, pogotovo ako tražite beg od vrućina koje su naš snašle!
Ovacije – Ballerina
„87North Productions“ se pre već više od deceniju probila kao vodeća produkcijska kuća koja izrađuje sigurno najkvalitetnije akcione filmove današnjice. Iako su radili relativno uspešne akcijaše poput „Nobody“, „Bullet Train“ i „Atomic Blonde“, sigurno ste njihov rad gledali u mega poznatoj „John Wick“ tetralogiji. Njihova ostvarenja obiluju i te kako vidljivom ljubavlju prema stvaranju upečatljive i zapravo vidljive akcije. Gde je svaki pucanj, zamah sečivom ili bilo kakav drugi pokret naizgled stvaran i ostavlja dugotrajan utisak nakon svake zapanjujuće snimljene akcione sekvence. Nakon ogromnog uspeha prva četiri filma, bilo je neminovno da publika dobije i „spin-off“ film, odnosno ostvarenje izvedeno iz originalnog, popularnijeg dela. Iako se to već desilo na malim ekranima u vidu rekao bih potcenjene serije „The Contintental“, nakon čitavih osam godina u produkciji nam u bioskop stiže „Ballerina“, film koji je proveo dugo vremena u produkcionom paklu. Da li je ovo još jedan mlaki unos u 2025. godini ili smo najzad dobili još jedan akcijaš vredan da ide rame uz rame sa ostatkom ovog već kultnog serijala? Pa, rekao bih da je nešto između…
„Ballerina“ pati od nebitnih, dugačkih dijaloga kojima fali šarm izvornih filmova, kao i osećaj koji oni nose; nema tu energiju i dušu. Čak i pored falinki, solidan je akcijaš koji nosi odlična Ana de Armas. Ako ste u potrazi za akcionim sekvencama koje će vas održati dok ne dobijemo peti „John Wick“ film, njih ćete naći ovde. Tim koreografa je pronašao nove preterane načine da se ubije ljudsko biće i apsolutno sam uživao u nekoliko vrlo kvalitenih akcionih sekvenci, dok su ostale samo prolazne. „Ballerina“ je film za svakog ljubitelja akcije i sigurno se ne biste pokajali ako biste ga pogledali u bioskopu, ja svakako nisam zažalio! Kao ogroman fan „John Wick“ serijala, „Ballerina“ je bio okej unos u isti, nije razočarao, ali nije ni ostavio neki nerealan utisak, niti je ultra bitan za pogledati. Sve u svemu, donekle je ispunio očekivanja, a gledajući na to da su ona bila ogromna, rekao bih da je to uspeh!
Negacije – How To Train Your Dragon
„DreamWorks“ studio je pre petnaest godina započeo jedan od najboljih originalnih animiranih serijala, „How to Train Your Dragon“. Prvi put sam trilogiju pogledao pre ravno četiri godine i iskreno sam ostao oduševljen, čak i sa tadašnjih 19 godina sam bio zapanjen ne samo kvalitetom animacije, već i savršenom konstrukcijom narativa i vrlo dovitljivom i emotivno dostupnom pričom koju, iako smo viđali već dosta puta, nikad nismo baš na takav način! Pomenuta trilogija je jedna od kvalitetno najdoslednijih u animaciji koje sam gledao, stvarno je retko da sva tri filma vrlo dobro rade, sa zamerljivim falinkama…
„How to Train Your Dragon“ je još jedan nepotrebni igrani rimejk, ali je barem gledljiv i zapravo solidan. Normalno da je to slučaj jer je originalni bio jedan od boljih „DreamWorks“ filmova, a autori su shvatili da ne treba previše da menjaju ono što je toliko dobro radilo pre. Promena ima, ali su smislene iako ne doprinose previše samoj priči koja je generalno ostala nepromenjena. Vizuelno je film odličan, a dizajn zmajeva je ostao veran originalu. Mejson Tejms kao Hikap se dobro snašao i dao svoj šmek tom liku, jer je Barušel ipak nezamenjiv kao on. Ostali likovi su pretrpeli minimalne promene, osim Astrid, koja je u ovoj verziji manje ekspresivna, a više drvena. Sve u svemu, ovaj rimejk nije bio ni blizu loš koliko se očekivalo, ali nije toliko dobar da bi se opravdalo njegovo postojanje, osim toga da se ponovo kapitalizuje na staroj i vrlo uspešnoj franšizi.
Negacije – M3GAN 2.0
Dok je prvi film bio samo okej obrt na „Child’s Play“, „M3GAN 2.0“ je išao korakom „Terminator“ serijala: na polju narativa, a i celokupnog osećaja. Nastavak očigledno zna šta želi, dok je prvi više vrludao između horora i komedije, ovaj od početka jasno ide putem komedije-horora. Iako nema ni trunke jezivih niti strašnih momenata, opet ima osećaj takvog filma. Jeste da je sa te strane jasniji, ali opet i te kako tonalno ne zna šta želi i više je miks apsolutno svakog sci-fi filma o inteligentnim robotima; kao da su autori pogledali sve ikad na ovu temu i sklopili u 119 minuta. Isprva, to je smetalo i mislio sam da znam šta me čeka do kraja. Iako sam bio u pravu što se tiče većine, opet je uspeo da me iznenadi i samo sam odlučio da prestanem da razmišljam i prepustim se stvarno nebitnim ludorijama koje ne iziskuju neko preterano razmišljanje. Ako bih mogao da opišem „M3GAN 2.0“ u jednoj rečenici, rekao bih da je miks „Terminator 2: Judgment Day“ i neke i te kako osrednje „Mission: Impossible“ kopije i svih nepotrebnih narativniih vrludavosti koje dolaze sa mešanjem tih serijala.
„M3GAN 2.0“ je dobar nastavak. Ako vam se svideo prvi film, verujem da će i ovaj. Donosi sve očekivano od jednog nastavka, možda čak i previše u nekim trenucima i odaje utisak tonalne neujednačenosti i blage nemogućnosti autora da adekvatno balansiraju sa svim tropama koje su uglavili u priču. Ako ste slični meni i nije vam se toliko dopao prvi film, dajte ovom šansu, sigurno će vas barem zabaviti, jer mene sigurno jeste, koliko toliko. Pritom, nije mi žao što sam ga pogledao u bioskopu i dobar je izbor ako niste dugo bili do bioskopa, a ne možete da sačekate blokbastere koji nas čekaju tokom jula!
Negacije – F1
U moru, odnosno okeanu, mediokritetnih filmova koje možete vrlo lako da preskočite u bioskopu, retko kad se nađe neki za koji možete da kažete: “E, za ovaj film moram da izdvojim krvavo zarađen novac, a i još vrednije vreme!“. U poslednjih nekoliko godina su za to mene bili filmovi poput: „John Wick: Chapter 4“, „Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One“, „Oppenheimer“, „Avatar: The Way of Water“ i „Top Gun: Maverick“, između ostalih. Specifično je bitan ovaj poslednji, koji mi je povratio osećaj gledanja visokobudžetnih letnjih spektakala dok grickam kokice i pijem nezdravo gazirano točeno piće. „Maverick“ je bio čistokrvni akcijaš, oda nekom prošlom dobu snimljena fantastično i nerealno dobro. Drago mi je što mogu reći da nam je ova godina poklonila jedan sličan takav film. Iako su taj film i ovaj slični po mnogo čemu, ipak ih ne treba porediti. „F1: The Movie“ nema toliko šarma ili jake temelje kao prethodno pomenuti film, ali da li ima to što mu treba da postane hit ove bioskopske sezone?
Jednostavno nazvan „F1: The Movie“ je bukvalno to: film o trkanju. Neće vas oduševiti na narativnom polju, priča je več viđena milion puta, ali ide u korak sa onim što je studio namerio: da dostavi publici letnji blokbaster koji će zaraditi nezamislivu sumu novca, a koji će zabaviti i naterati ljude da ne razmišljaju previše. To je uspeo da uradi, ali ipak to nije dovoljno. Koliko god priča bila manje bitna za ovakve filmove, ipak treba da postoji kako bi postojao preko potrebna emotivna podloga koja ovom filmu ipak fali. Koliko god Bred Pit i ostala ekipa bili dobri, to je glavna falinka filmu. Sa druge strane, nerealno dobro snimljene trke ipak ublažuju celokupni utisak i garantuju barem zabavnih provedenih dva i po sata (koji su mogli da budu dva sata) filma koji verovatno nećete više nikada gledati! Svakako, ako tragate za nekim bioskopskim begom od vrućina, „F1“ je film za vas!! Ovacije su za one naslove koji su podigli lestvicu za kreativnost i emociju, dok negacije ukazuju na projekte kojima je falilo doslednosti ili one iskre originalnosti. Neka vam ove preporuke pomognu da birate filmove vredne vaše pažnje, ali i one koje je bolje zaobići!
