Jul se pokazao kao opaki filmski mesec. Uglavnom su superherojski blokbasteri popunjavali bioskopske repertoare, ali se našao i po koji horor! U ovoj ediciji „Ovacija i negacija“ izdvajamo naslove koji su pomerili granice žanrova, ali i one koji su, uprkos ambicijama ostali na margini interesa.
Ovacije – Superman
Još jedan julski film iz velike multimedijalne franšize! Ovaj put je u pitanju jedan od, ako ne i najpopularniji superheroj ikada, Supermen… Pritom, ovaj superheroj je jedan od najstarijih koji su još uvek i te kako popularni, nastavši daleke 1938. godine! Mnogo je zavisilo i još uvek zavisi od toga. „Superman“ je prvi film u novom „DC“ svetu koji će međusobno da povezuje: filmove, serije, video igre i stripove u jedan kolektivni univerzum nazvan „DC Universe“ (DCU). Pored toga što služi kao začetak novog podeljenog sveta, imao je i zadatak da Supermena ponovo digne u žižu popularne kulture i udalji ga što više od tmurnog, depresivnog i bezbojnog osećaja koji su odavali unosi u već iščezli „DCEU“. Dakle, da li je „Superman“ uspeo u svom zadatku, a da je pritom dobar film sam za sebe? Ukratko rečeno, rekao bih da jeste.
Jednostavno rečeno, „Superman“ je samo trebalo da ne bude loš film; da slomi već prokletstvo većinskog neuspeha „DC“ filmova. Uspeo je u tome i daleko od toga da je loš film! Klasičan je superherojski film pun klišea i čizi, kempi humora što je vrlo dopadljivo i sveže! Gan je odlično preneo Supermena na veliko platno i dostavio nam nešto zanimljivo u moru sličnih superherojskih filmova. Njegov humor je bio nepotreban u nekim trenucima, ima i nepotrebnih likova, kao i dosadne akcije, ali generalno je film koji mi nije dosađivao niti terao na zevanje. Zabavan je i vratio je entuzijastičnog Supermena koji je srećan i voli i slavi život, a to je meni skroz dovoljno da ovaj film smatram uspešnim!
„Superman“ se u Srbiji našao u distribuciji „Blitz Film“.
Ovacije – Bring Her Back
Pre ravno tri godine su mali australijanski reditelji Deni i Majkl Filipou prijatno iznenadili svetsku publiku sa isto tako malim hororom „Talk to Me“. Na budžetu od oko $4 miliona su uspeli da dostave sveži prikaz demonske zaposednutosti i vrlo brzo su postali nova nada horora. Sa velikim ograničenjima su ipak napravili vrlo efektan sirovi horor koji je mnoge iznenadio i ostavio u šoku usled reakcija na odličnu glumu, specijalne efekte i način snimanja koji je pokazao kakav potencijal ima ovaj novopečeni rediteljski duo. Zarada tog filma od preko $90 miliona je zagarantovala da će oni ostati još barem neko vreme u žiži horor publike! Iako su najavljeni i prikvel i nastavak na „Talk to Me“, braća Filiopu su se ipak odlučila da im naredni film bude malo drugačiji, ali opet sličan. Da li su ispunili očekivanja sa najnovijim uplivom u ovaj žanr ili su kao i mnogi pre njih, ova braća samo „one-hit wonders“?
U svetu nakon što je „Hereditary“ napravio podžanr horora za sebe, teško je uspešno i efektno napraviti film poput „Bring Her Back“. Očigledno je deo talasa „uzvišenog“ horora, ali je kombinovan sa čistokrvnim, sirovim, strašnim i jezivim hororom. Braća Filipou su uspela da naprave ubitačnu kombinaciju horora, trilera i drame i ponovo su pokazali svoje rediteljske zube. U tome su im pomogli odlični glumci, a posebno pohvaljujem najmlađe, Soru Vong i Džonu Vrena Filipsa, koji zajedno sa odličnom Seli Hokins čine glumačku srž filma i svojim ubitačnim izvođenjima dižu film na viši nivo. „Bring Her Back“ pati od malo nedorečenosti sa nekim uspostavljenim narativnim pravilima, kao i sa minimalno tupim krajem koji ostavlja neke stvari za poželeti, ali generalni utisak nije pokvaren i svakako je na kraju ostao odličan horor paket za svakog fana ovog žanra!
„Bring Her Back“ se u Srbiji našao u distribuciji „Jučer srb“.
Ovacije – Happy Gilmore 2
Iskreno, nisam očekivao da će glupa, ali zabavna, Adam Sendler komediju iz devedesetih posle skoro tri decenije dobiti nastavak. Još manje sam očekivao da će taj nastavak da bude zapravo smešan i zabavan. Sendler u poslednje vreme ne pravi toliko smešne filmove, a kamoli dobre, ali „Happy Gilmore 2“ je zaista izuzetak.
Imam osećaj da Sendler uspe da uzme previše para da namerno napravi što gluplju stvari samo kako bi video da li bi mu dozvolili i nekako mu uvek dozvole… Rekavši to, moram da priznam da je „Happy Gilmore 2“ za mene bio iznenađujuće zabavan i duhovit. Ako je morao da postoji nastavak, onda je ovo dobar način da se odradi!
Negacije – I Know What You Did Last Summer
Dok su ovogodišnji mnogi horori miks nastavaka i novih, originalnih horora, između njih nas je dočekao i novi „legacy“ nastavak na jedan od „ikoničnijih“ filmova kraja devedesetih, „I Know What You Did Last Summer“. Mogu sa sigurnošću reći da je Holivud dotakao apsolutno dno recikliranja starih serijala i nostalgije koja ide sa istim… Ovaj film je pokušao da bude nešto malo drugačije od očekivanog, ali autori su samo odustali na pola i ostavili nam gledljiv polu-meta slešer koji više liči na neki film koji na televizoru gledaju likovi iz „Scream“ serijala.
„I Know What You Did Last Summer“ je jedan vrlo osrednji slešer „legacy“ nastavak. Ambicije su mu da bude neki kempi, čizi meta horor, ali autori jednostavno nisu dovoljno sposobni ili voljni da odrade takav film u potpunosti. Na kraju, ostavili su nam neku polovičnu audio-vizuelnu smesu: polovično je strašan, polovično dovitljiv, polovično zna šta želi sa polovično zanimljivim likovima… Koliko god polovičan bio, u potpunosti je lenj i predstavlja još jedno doticanje dna kreativnog ponora Holivuda. Jedva čekam da vidim koje je sledeće probijanje dna… Iskreno, preporučujem film da se pogleda sa društvom u bioskopu, zanimljiv je film da se ubije vreme!
Negacije – Jurassic World Rebirth
Tri godine nakon što je publika imala priliku da pogleda kraj nepotrebne „Jurassic World“ dinosauruske trilogije, u bioskope je najzad stigao i navodno dugoočekivani novi unos u ovaj serijal! Dok je prvi film donekle bio zanimljiv obrt na original, „Fallen Kingdom“ i „Dominion“ su bili narativno i smisleno haotični filmovi koji su se brzo izgubili u nebitnosti celog serijala, ali i očiglednoj nemogućnosti autora da iznedre nešto i iole zanimljivo ili novo. Naravno, neoriginalnost i brzopletost se nekako često isplati u Holivudu, jer je svaki film iz trilogije zaradio više od milijardu dolara…
Iako ti filmovi nisu obilovali smislom (čak i za standarde već apsurdnog serijala) niti kreativnošću koja bi opravdala postojanje toliko skoro pa istih filmova, zarađen novac je ipak garantovao da „Jurassic World: Dominion“ neće biti poslednji od ovih filmova. Samim tim, početkom jula je svetska publika dobila četvrti film u sada tetralogiji, a ukupno sedmi film u celokupnom serijalu: „Jurassic World: Rebirth“…
Ovo je još jedan nebitan film u ovom davno otrcanom serijalu. Pun je izlizanih tropa, nezabavnih likova i dosadnih, ali vizuelno izvrsnih situacija. Likovi nemaju ni trunku šarmatnog karakternog temelja koji fali kako bi bili i iole zabavni, scenario ne daje ništa što već nije bilo viđeno u ovom serijalu previše puta, a režija je odrađena klasično za moderni Holivud: na traci. Ako išta, muzika Aleksandra Desplata je bila divna za slušanje, a i vizuelni efekti su najbolji do sada. Sve u svemu, ako vam je potreban neka vizuelno spektakularna u najboljem slučaju medikritetna avantura, ovo je film za vas i eto, pogledajte je barem na najvećem platnu mogućem! Nije najbolji u serijalu, ali je svakako bolji od prošla dva, ako vam to nešto znači!
Negacije – The Old Guard 2
Kad smo već nepotrebnih nastavaka, „The Old Guard 2“ je savršen primer jednog. Jedva da pridodaje išta zanimljivom prvom filmu, a nema ni jednu zanimljivu akcionu sekvencu… Šarliz Teron ima potencijal za odličnu akcionu heroinu, što je već pokazala pre više puta, ali u ovom filmu se jedva kreće i ne liči na sebe. Čak ni pojavljivanje Ume Turman nije uspelo da me zaintrigira za ikakva dešavanja u filmu… Krajem su uspostavili nastavak i ako ga ikad dobijemo, nadam se barem dobrim akcionim scenama.
Ne bih dalje dužio o ovom filmu, samo znajte da je i te kako dosadan i repetativan sa previše nepotrebnih scena za svoje dobro. Posle pet godine su mogli da naprave zapravo dobar i zabavan nastavak, ali su samo snimili još jedno „Netflix“ đubre.
