Drugi po redu Festival kratkog filma održan je 23. marta u galeriji kulturne ustanove Božidarac. Mladi talenti i istinski ljubitelji sedme umetnosti imali su priliku da kroz tri sata programa pogledaju raznovrstan repertoar filmova autora različitih profila i profesionalnog (ne)iskustva. Glavni organizatori ovog, sad već tradicionalnog, kulturnog događaja su Vuk Marković i Jovan Pjević, sa kojima smo razgovarali o ideji realizacije i budućnosti ovakvog tipa festivala.
Kako ste došli na ideju da organizujete ovakav festival i zašto baš u Božidarcu?
Jovan i ja smo primljeni u kreativan tim Božidarca, u ovo doba prošle godine, dobili smo zadatak da smislimo neki događaj koji bi privukao mlade da dođu u Božidarac. S obzirom da je Vračar najstarija opština u Beogradu, publika u Božidarcu je bila pretežno starija i takozvani ,,seniori” su dolazili ovde. Zbog toga se javila ideja za organizovanjem projekata koji bi podmladili publiku i Jovan je, kao filmofil, predložio da napravimo nešto što ima veze sa filmom. U to vreme smo radili na nekim kratkim filmovima u okviru fakulteta – zato smo se odlučili za festival na kome bi se prikazao upravo film u kratkoj formi. Hteli smo da to bude deo Božidarčeve tradicije što već polako i postaje.
Masovna proizvodnja u kulturi je, očekivano, dovela do kormecijalizacije filmova koji zauzimaju fokus publici. Koliko mladim autorima koji nemaju podršku ni u kakvom smislu znači ovakav vid projekata?
Dosta im znači. Većina njih nije imala priliku da prikaže svoje filmove i mislim da im ovakva premijera, u manjem prostoru i sa intimnijom atmosferom, mnogo znači i da je dobar ambijent za probijanje leda. Mi smo mlad festival, ali oni dobijaju šansu kod nas, a kasnije mogu da dobiju poziv da ih emituju na nekim drugim festivalima zbog čega nam je izuzetno drago.
Šta sve uzimate u obzir pri selekciji filmova, osim dužine trajanja?
Presudno mi je bilo da vidim koji sve filmovi dolaze u obzir i upustio sam se u vizuru ljudi koji dolaze da gledaju filmove. To je publika koja svakodnevno dolazi i ona ne zahteva eksperimentalne filmove, već traži nešto u formi kratkog narativnog filma. Odabrao sam 10 filmova različite dužine, nivoa profesionalnosti i naravno žanrova. Čak je i predstavljenost muških i ženskih autora podjednaka. Sve sam uzeo u obzir I mislim da će biti za svakoga po nešto.
Da li možemo da očekujemo još ovakvih događaja?
Svakako. Imamo svašta u planu za Božidarac, a i inače. Ne smem ništa da otkrivam, ali bih samo dodao: živeli kratki filmovi, jer iz kratkih nastaju dugi!
Festival kratkih filmova u Božidarcu, osim što je jedan od mnogih koji se održava u Srbiji, je i pokret i inspiracija za svakoga ko bi želeo da ima mesto na srpskoj filmskoj sceni. Svaki kadar je svedok da je filmska umetnost živa i raznovrsna, čak i pored ,,velike prezasićenosti publike” usled prodora masovne kulture. Kao što narodna izreka kaže ,,umetnost je most koji spaja prošlost sa sadašnošću” sasvim je sigurno da češća organizacija ovakvih događaja u budućnosti može doprineti takvoj konstanti.
Recenzija top 3 filma po izboru autorke:
- Čuvam te“ (Autorka: Mirjana Vlaović):
Film vešto prikazuje kompleksne odnose u porodici nakon ratnih dešavanja u Jugoslaviji. Glavni glumci su uspeli da dočaraju duboke emotivne veze uprkos teškim okolnostima. Scenario je izvanredno napisan uz sjajne glumačke izvedbe. Dinamična radnja i emotivni naboji držali su pažnju gledalaca tokom celog filma.
- „Lična“ (Sergej Šepetkovski):
Ovaj film donosi priču o unutrašnjem sukobu sportiste čija se očekivanja porodice ne poklapaju sa njegovim željama, nakon što dobije poziv da igra za jedan od najboljih sportskih klubova u zemlji. Dok se film kreće ka očekivanom srećnom kraju, intenzivni momenti uklanjaju monotoniju i dodaju dubinu priči.
- „Sorte“ (Vukašin Đorđević, Veljko Živković, Dunja Radumilo):
Autori su imali ideju da prikažu različite „sorte“ ljudi koje pohađaju Filološku gimnaziju. Dinamični kadrovi i dobar scenario omogučili su gledaocima da se lako povežu sa raznolikim potkulturama prikazanim u filmu. „Sorte“ ljudi su autentično prikazane i reflektuju širu društvenu sliku u kojoj se nalazimo.
