Septembar je mesec prelaza: festivalski žamor još odzvanja, a bioskopi se polako pune filmovima koji pokušavaju da uhvate poslednji trk za sezonu nagrada! Ovacije su za hrabre, nezaboravne filmske trenutke, a negacije su za promašaje ambicije, priče koje klecaju ili tehničke odluke koje više odmažu nego što pomažu!
Ovacije – One Battle After Another
„One Battle After Another“ je nužan film za današnjicu u kojoj živimo. Da li to bila SAD ili Srbija, problemi su svuda zajednički, a Pol Tomas Anderson je došao da nas podseti kako se najefiktivnije rešavaju određene prepreke: buntom i samo buntom! Ovo je 162 minuta ispunjena zaista fantastičnim izvođenjima celokupnog glumačkog ansambla. DiKaprio je bio standarno odličan, dok je Šon Pen odigrao ulogu karijere i nadam se da mu se smeši jos jedan Oskar! Pored njih, za sad neiskusna Čejs Infiniti je pokazala svoje glumačke zube i obezbedila sebi svetlu glumačku karijeru!
PTA je uspešno kombinovao sve svoje adute, inspiracije i fazone prethodnih ostvarenja i spojio ih u jedan opaki autorski stav iz srca koji nosi pantalone mejnstrim filma. Sumnjam da će biti finansijski uspešan, ali ako vam se gleda neki film u bioskopu, to je onda ovaj! Film će sigurno dobro proći na filmskim raznim nagradama, a iskreno se nadam da će PTA najzad da pokupi i tog Oskara za režiju! Ipak, ono što je najbitnije: revolucija neče biti repriza, već će biti uživo, i to nadam se, uskoro!
„One Battle After Another“ se našao u distribuciji „Blitz Film“.
Ovacije – The Long Walk
Još jedna adaptacija Stivena Kinga, ali zapravo iznenađujuće dobra. U poslednje vreme njegove adaptacije nisu baš najsjasnije, ali „The Long Walk“ je opaki izuzetak. Uzima već poznatu premisu nekog uvrnutog takmičenja u post apokaliptičnom svetu, ali je odrađena na svež i kul način i to sve kroz objektiv i režiju već iskusnog reditelja na tom polju, Frensisa Lorensa, koji je radio „The Hunger Games“ filmove, od drugog! Sve u svemu, preporuka!
Ovacije – Izgubljeni Drim Tim
„Izgubljeni Drim Tim“ je bio dovoljno dobar dokumentarni film. Sadrži očekivanu patetičnost kojoj očigledno ne možemo da pobegnemo, ali je sama priča vrlo interesantna i bitna da se zna! Iako bih verovatno saznao više o njoj i putem nekog podužeg „YouTube“ videa (forma filma na jedan takav i podseća), svakako mi je drago što sam je iskusio i naučio nešto novo o istoriji domaćeg sporta. Ako volite i pratite sport, verujem da vam ovaj film neće doneti nešto novo, ali ako želite da ponovite znanje, pravac bioskop (iako vam ne gine i neminovno gledanje na televiziji)!
Negacije – Tapija
Negde duboko u ovom filmu se krije neko bolje ostvarenje. Kroz gustu maglu tehničkog amaterizma, neinspirativne režije i očigledno osakaćenog scenarija vidim neku bolju, strašniju, napetiju „Tapiju“. Vidim film o mladiću koji želi da se osamostali i postane sam svoj čovek, ali ga neke sile sputavaju u tome; vidim komentar na srpsko selo i običaje istog; vidim sukob grada i sela otelotvoren u možda nekada davno zanimljivim likovima; vidim zapravo dobar moderni domaći horor koji odaje počast Kadijeviću i američkim B filmovima, ali ipak to sve „Tapija“ nije, barem ne ovako kako postoji.
Pre svega, vidim želju mladog reditelja da uradi nešto drugačije u moru sličnih traljavih ostvarenja, a sistem koji ima sredstva mu to nije dozvolio da uradi, pa je autor poprimio nažalost već ustaljen, defetistički stav domaće filmske industrije: „ma daj šta daš“. Zato i retko imamo dobre stvari, ali postoji nada da će nekada, ako ne i uskoro biti bolje!
Negacije – Sedef Magla
„Sedef Magla“ je opaka gusta magla od filma… Magla sastavljena od: neinspirativne režije, nemilosrdno zamršenog scenarija, krutog recitovanja replika, nepostojećeg mizanscena, smešno loših vizuelnih efekata, dizajna zvuka kojem se posvetilo ukupno oko sedam minuta, mukotrpne montaže, glume za prolaznu ocenu, kao i nesporno tek toliko pokreta kamere da se ne odaje baš potpuni utisak lenjosti.
Ako išta, barem je bilo zanimljivo gledati kako ljudi izlaze iz sale: izgleda da kao filmofilsko društvo ipak idemo na bolje! To kažem kao strastveni ljubitelj čina odlaska u bioskop… Neke stvari u domaćoj produkciji jednostavno moraju da se promene, a prvi korak je hitna reforma ovakvih filmova i još bitnije, način plasiranja istih!
„Sedef magla“ se našao u distribuciji „MegaCom Film“.
Negacije – The Conjuring: Last Rites
U moru horora 2025. godine, završetak truckavog „The Conjuring“ univerzuma (nadam se) je sigurno najgori. Em nije strašan, em je sveopšte narativno zamršetan i haotičan, ali što je najgore: dosadan je. Ima sve elemente prošlih „The Conjuring“ filmova: samo što su oni dobri elementi sada odrađeni na vrlo ofrlje i otrcan način, a oni loši su samo nekako još gori. Imali su mogućnost da nauče od prošlih grešaka i zapravo naprave dostojan i solidan kraj: ali ipak su se odlučili da idu na gromoroznu dosadnu siguricu koja nekako još uvek radi na nivou zarade, jer je ovaj film vrlo brzo postao jedan od najrpofitabilnijih horora 2025. godine.
Filmovi su zabavniji kad se o njima priča, pa dajte svoj glas: šta biste vi uvrstili u svoje ovacije, a šta bi završilo u negacijama?
Ovacije slave dela koja su uspostavila novu ili izoštrenu filmsku praksu; negacije su pokušaj da se jasno artikulišu očekivanja koja su ostala neopravdana; bilo u domenu forme, bilo u etičkom i društvenom rezonovanju radova! Vidimo se u oktobru u narednoj ediciji „Ovacija i Negacija“!
