# Opseg

> Novinski portal - Opseg


## Posts

- [Изазови савременог политичког система Народне Републике Кине: Синђанг и Тибет](https://opseg.org/savremeni-politicki-sistem-kine/): Када говоримо о самом политичком систему Народне Републике Кине(НРК), морамо га посматрати као дијамерално супротног од европских система – не само у вредносном, већ и у политичком смислу. Европоцентризам нас често обузима, те да бисмо објаснили нама недовољно познате праксе и феномене, ми њих пресликавамо у одразе наше традиције. Ово се такође односи на политички, културни или пак друштвени систем одређене државе(у овом случају Кине). Кинеска савремена култура стоји на темељима Конфучијанства, на основу којег можемо схватити традиционалну повезаност са јаким одобравањем ауторитарно патерналистичке власти у Кини. Конфучијанство као стуб савременог унитарног ауторитаризма Да бисмо разумели данашње територијалне и хуманитарне
- [Islamska filozofija i Kantov relativizam u saznanju](https://opseg.org/islamska-filozofija-i-kantov-relativizam-u-saznanju/): Relativizam u saznanju najkraće znači to da realnost koju želimo da saznamo nikada neće biti u našem razumu onakva kakva zaista jeste. Drugim rečima, kada naš razum ostvari kontakt s realnošću, tada se dobija nešto treće, i to je naše saznanje, jer se ono zapravo razlikuje i od nas kao subjekta saznanja i od realnosti kao objekta saznanja. Prema tome, naše saznanje za koje smo rekli da je nešto treće, biće u relaciji i s realnošću i s našim razumom, zavisiće od to dvoje i promeniće se kad god se promeni ili ono prvo ili drugo. Zato se u tom
- [Зубате ноћне речи](https://opseg.org/zubate-nocne-reci/): Роман „Ноћне речи“ Владимира Табашевића је изнад свега сјајна прича о језику и о томе како настаје дело пред нашим очима. Роман отвара цитат Фернанда Песое који каже: „ Престаните да живите и читајте.“ Тиме нас писац увлачи у причу која говори о радости читања, о потреби да се утопимо у густо текстуално ткање. Прича је, наизглед, врло једноставна. Говори о два пријатеља који одлазе на зимско летовање и при чему један од њих, наратор, налази књигу овог другог (Фернанда) и ту почиње заплет. За овај уводни део романа амблемска је и реченица Вернера Хајзенберга који каже „ да човек
- [Francuska škola: poslednja faza modernosti III](https://opseg.org/francuska-skola-poslednja-faza-modernosti-iii/): Teorijski esej Darka Delića filozofa, osnivača Tanke crvene linije i jednog od osnivača rep grupe ,,Bombe devededetih” biće objavljen u tri dela. Pred čitaocima Opsega je treći deo eseja. Altiser i njegovi učenici novog reformizma u teorijskoj praksi marksizma Istorija je htela da se malo bizarno poigra sa nama, da nam zakuva zaplet u kome učenici Luja Altisera (jednog od najistrajnijih, najradikalnijih mislilaca Komunizma)  postaju nesvesni ideolozi Novog Reformizma od sedamdesetih godina pa sve do danas. Opet da stvar bude teža, teorijski obrti nastali kao “pariski ključ” (Altiserov bliži i širi krug saradnika kao i učenika) jeste najvitalnija, najkreativnija, najhrabrija
- [Врло мало светлости у Пакрацу](https://opseg.org/vro-malo-svetlosti-u-pakracu/): Роман „Пакрац“ говори о неименованом ветерану пакрачког ратишта. Овај душевно оболели јунак у сталном дијалогу са својим алтер-егом Пепијем цео дан проводи на Булевару. Он је опседнут црном хроником чије вести промичу кроз роман као кратке секвенце, као паузе у читању. Роман отвара реченица: „Решио сам, Пепи, неког да убијем.“ И та реченица је симболички приказ свега што ће се у роману догађати. Главни протагониста ће, наравно, некога и убити. Сваки пут кад убије, то ће учинити Пепи. Та убиства су толико аутентична да ми не знамо ко тачно убија- наратор или Пепи. Наратор је вишеслојна личност- он стоји на
- [Autentičnost ljubavi: Znamo li kako volimo?](https://opseg.org/autenticnost-ljubavi-znamo-li-kako-volimo/): Dan zaljubljenih – vidimo gomile parova koji jedni drugima saopštavaju svoja romantična osjećanja, vidimo velika obećanja i povezivanje, vidimo uspjeh i pretvaranje veza u brakove, vidimo sreću. Ali, ono što stoji, moglo bi se reći u gomili slučajeva kao ishod jeste propast ljubavi. Brakovi se raspadaju, veze pucaju, obećanja propadaju, stvaraju se neprijateljstva i zaboravi. Nekadašnji veliki subjekti ljubavi postaju stranci. Dani provedeni u romantici lako se zaboravljaju i dovoljan je samo jedan trenutak, jedan sat, jedan minut da stotine dana provedenih u vezama budu izbrisani, kao da se nikada nisu desili. Ovdje se ljubav javlja u svojoj dvojnoj prirodi.
- [Koja je cena evropske demokratije?](https://opseg.org/koja-je-cena-evropske-demokratije/): U iščekivanju još jednog “Utiska nedelje” posle koga će njegova publika, fortifikovana u svom građanističkom mehuru, sama sebi da se divi do imbecilnosti jer je Rezolucija Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji jači utisak čak i od Karlsonovog intervjua s Putinom, prvaci prozapadne opozicije u Srbiji mogu da budu ponosoni na svoj novostečeni ugled. Oni su od svog nastupa u Evropskom parlamentu, pored Viole fon Kramon, Mihaela Rota, Andresa Šidera, Josipa Juratovića i drugih srbofoba, stekli međunarodnu reputaciju koja ih stavlja rame uz rame sa opozicionim figurama poput iračkog izdajnika Ahmeda Čalabija. On se isto tako demonski cerekao pored Donalda
- [Francuska škola: poslednja faza modernosti II](https://opseg.org/francuska-skola-poslednja-faza-modernosti-ii/): Teorijski esej Darka Delića filozofa, osnivača Tanke crvene linije i jednog od osnivača rep grupe “Bombe devedesetih” biće objavljen u tri dela. Pred čitaocima Opsega je drugi deo eseja. Politički, društveni sukob može da postoji bez teorije, ali politička teorija ne može bez politike – to je jako važna teza, to jeste primat politike nad filozofijom kako kaže Altiser. Altiser u periodu destaljinizacije: ”Za Marksa u dugoj noći teorije” Nakon Staljinove smrti, sovjetska birokratija je postepeno ulazila u period nečega što se zvalo “de-staljinizacija” (od kraja pedesetih) i tu je političko rodno mesto Altisera, tu je momenat gde on postaje
- [Интервју са Борјаном Грујићем: „Језичке интервенције у свету остваривања искривљених потреба“](https://opseg.org/intervju-sa-borjanom-grujicem/): Ретко ко у данашњем историјском тренутку доминације капиталистичких својинских и производних односа уме да из позиције жртве постане субјект, да ту субјективацију не искористи на начин преузимања вишка вредности као и да не прихвати обрасце доминантне идеологије.   Можда би то умео Саша Белопољански из Марковићевог филма „Тајванска канаста“, додуше, из потпуно другачије историјске и класне позиције од Борјана Грујића. Неко ко воли да жврља и лута по граду из визуре доминантне идеологије је отпадник или трагичар. Међутим, припадници доминантне идеологије и њених ефеката неретко свој ентеријер уређују баш захваљујући пракси уметника који је своје жврљање и лутање по граду по
- [U prašini ove planete](https://opseg.org/u-prasini-ove-planete/): Nekada pre, u nekim drugim vremenima, neke druge stvari su bile podrazumevane, normalne i samorazumljive. O tome nam eksplicitno priča Fuko u knjizi „Tehnologije Sopstva“, u knjizi u kojoj obrađuje tehnike bavljenja sobom iz vremena pozne antike i ranog hrišćanstva. Da bih malo približio ovaj uvod, pozvaću se na Fukoov citat o Epikurovom tekstu: „..možemo utvrditi da briga o sebi nije predstavljala samo načelo već i stalnu praksu…Epikurov tekst Poslanica Menikeju počinje ovako: „Ni kada je neko mlad neka ne okleva da se bavi filosofijom, ni kada je star neka ne sustaje u filosofiranju. Jer ni za koga nije suviše
- [Francuska škola: poslednja faza modernosti I](https://opseg.org/francuska-skola-poslednja-faza-modernosti/): Teorijski esej Darka Delića filozofa, osnivača Tanke crvene linije i jednog od osnivača rep grupe ,,Bombe devedesetih” biće objavljen u tri dela. Pred čitaocima Opsega je prvi deo eseja. Uvod u Altiserovu  ”dugu noć teorije” Prvo što bih želeo jeste da se zahvalim ljudima iz Opsega što imam priliku da ovaj esej objavim na njihovom sajtu. Moja želja bi bila da ovo bude samo prvi u seriji tekstova koji bi se ticali savremenih teorijskih pitanja, u pokušaju da neke povedemo opet, neke možda razmrsimo (ili barem da se tako čini), a neke makar da postavimo u ikakav okvir. Zašto mislim
- [Глобални и локални југ: српски Трећи свет](https://opseg.org/globalni-i-lokalni-jug/): Који део Српског света је заправо део Трећег света? У времену када се много говори о развоју и напретку Глобалног југа, могли бисмо да се, макар према асоцијацији, осврнемо и на наш, локални југ. Како је могуће да је регион који Србији даје 70% њених војника истовремено и њен најсиромашнији регион? У тексту који следи бавимо се југом Србије и његовим положајем, који је већ деценијама незавидан и непромењен. Иако (номинално) просечна плата у Србији расте, животни стандард људи који живе на југу наше земље остаје непромењен.¹ Југ је данас најсиромашнији и најзапостављенији регион наше земље. Тако се, од 44
- [Пут Светог Саве: претпоставка достојанства](https://opseg.org/put-svetog-save-pretpostavka-dostojanstva/): У одсудном тренутку писања укрштају се и потиру две силе ума и осећаја – потреба и задршка. Истовремено желети нешто рећи, зато што сустицај спољашњих околности и унутрашњег одговора бића на њих ствара трајну потребу за тим, и не моћи то, тек тако, учинити. Зашто? Вероватно стога што предмет жеље својом важношћу и величином намеће тежак осећај одговорности ономе ко помисли да своје размишљање о њему напише, и подели с другима. Управо се писање о лику, делу и идеји Светог Саве одвија у и упркос таквој врсти напетости, јер се свако премеравање његових размера преокреће у запитаност о личној мери
- [Приручник будућности](https://opseg.org/prirucnik-buducnosti/): Приказ књиге Страст за незнањем Ренате Салецл Ако је знање моћ, шта је незнање? Рећи „немоћ“ било би логично али не и довољно. Сталан економски раст и хиперпродукција података мењају значај знања, али и незнања. Оно је све мање околност а све више избор. Шта ово значи? Како би одговорила, социолог и филозоф Рената Салецл испитује природу незнања. Меру у којој га преферирамо већ сугерише наслов књиге Страст за незнањем коју је 2023. објавио Факултет за медије и комуникације у преводу Слободанке Глишић. На темељу будистичког термина „страсти за незнањем“, који је психоаналитичар Жак Лакан користио како би описао како
- [Рађање доба Водолије](https://opseg.org/radjanje-doba-vodolije/): Александар Блок је од 1911, немогавши да прецизира шта, ослушкивао и предосјећао да нешто слиједи. Није знао који је догађај апокалипса, када ће се десити и како ће је препознати. Када је дошао, знао је да је то она – Октобарска револуција. Пригрлио ју је ипак  као разрјешење апокалиптичке слутње. Она је била спас. Међутим, права апокалипса за цијели свијет је био Велики рат, или, за свакодневну употребу – свјетски рат. “И црна, земаљска крв Обећава нам, надимајући нам вене, Рушећи све границе, Нечувене промене, Невиђене побуне…“ …стих је из Блокове “Одмазде” (1911), којим је бриљантни мајстор политиколошке мисли, Сергеј
- [Београд – Берлин на сцени Битеф театра!](https://opseg.org/beograd-berlin-bitef/): Представа Београд – Берлин, у режији и изведби глумачког двојца Ивоне Митић и Лазара Тешића имаће и своју београдску премијеру на сцени Битеф театра шестог фебруара од 20.00 часова. После више него успешног извођења ове представе у Смедереву, која је продукцијски подржана од стране позоришта „Патос“ из Смедерева, београдску публику такође почетком фебруара очекује јединствена трансгенерацијска пустоловина од Београда до Берлина. Сама представа је рађена по сценарију Маје Пелевић једне од наших најизвођенијих и најнаграђиванијих позоришних ауторки. Лазар и Ивона нам представљају поновно интерпретирање Мајиних списа од стране генерације и публике за коју је период ауторкиног стваралаштва често реинтерпретиран али
- [Зашто треба нагласити да су убице лоше особе - Феномен Џипси Роуз](https://opseg.org/fenomen-dzipsi-rouz/): Најновији друштвени феномен нашег времена чини се да је величање убица, а Џипси Роуз вероватно представља и врхунац истог. Иако је одувек у друштву постојала одређена фасцинација са убицама различитих размера, попут Тед Бандија, Џон Вејн Гејсија, Ричарда Рамиреза и сличних, Џипси Роуз Бланчард је, по недавном изласку из затвора, постала интернет сензација малтене преко ноћи, пошто су млади дочекали њено присуство на друштвеним мрежама са изузетним ентузијазмом. Свакако, пре него што изложим реакцију јавности, битно је обратити пажњу на детаље самог случаја, с обзиром на то да је итекако јединствен. Наиме, Џипси је одрасла с својом мајком, Ди Ди
- [Енергија великог Тозовца](https://opseg.org/energija-velikog-tozovca/): Драги пријатељи, у тренутку док аутосејв бележи унос ових карактера на Гугловим серверима, прошло је цирка 2 године и десетак месеци од када се упокојио велики Предраг Живковић Тозовац. Ових више од тридесет месечних циклуса сасвим је довољно да хладне главе извагамо како смо се као држава и друштво поздравили са грмаљем естрадне и уметничке сцене као и да сами себе испипамо у потрази за питањем зашто нам он тако много значи. Супротно ономе што сте помислили, тeшко да се ишта може замерити држави која је учинила скоро па максимум када су у питању стандарди културе сећања које тренутно баштинимо.
- [Дан поноса и цијена слободе](https://opseg.org/dan-ponosa-cijena-slobode/): У Сарајеву, 9. јануара 1992. године, тадашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донијела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. Доношењем Устава од 28. фебруара Република је добила назив Српска Република Босна и Херцеговина, а од 12. августа исте године назив Републике је промијењен у Република Српска. Уставни суд БиХ двапут је прогласио празник неуставним – 26. новембра 2015. и 29. марта 2019. године са тврдњом да дискриминише бошњачки и хрватски народ, јер се обиљежава на дан вјерског празника. Истраживање Више од 63 одсто студената у Републици Српској сматра да 9. јануар представља празник не
- [Победа ботородичиног дискурса, увод у терминалну фазу нестанка плурализма](https://opseg.org/pobeda-botorodicinog-diskursa/): Прозападна опозиција између Теје и краја? Пре само нешто више од месец дана све је слутило да ће уводна шпица из филма „Професионалац“ коначно постати политичка реалност. Чак и онима који нису присталице „Србије против насиља“, Бајагин инструментал из уводне шпице Ковачевићевог ремек дела као да је кројен по несвесној неминовности политичког предсказања. Новогодишња изборна победа прозападне опозиције и њених коалиционих партнера, макар у главном граду, уз помпезне митинге као на Ковачевићевом платну, могла је да се прелије у зимску појавност на измаку 2023. године.  Упркос победи која је изостала, постоји најмање три битна мотива која се из овог филма
- [Божић са децом Косова и Метохије – подржи и ти!](https://opseg.org/bozic-sa-decom-sa-kosova-i-metohije/): Хуманитарна организација Косовско Поморавље и ове године посећује децу из енклава на Косову и Метохији и дарује им поклоне за Божић. Позивају све грађане да донацијом учине овај празник много лепшим малишанима са Косова и Метохије. Сваке године од Божића до Српске нове године додељују деци из енклава пакетиће и друже се са њима. „Ова акција, није само одношење поклона, већ и прилика да поразговарамо са децом и родитељима о њиховим проблемима и потребама, да им помогнемо и покренемо нове акције на које нам људи укажу да су неопходне за нормалан живот“, каже Марија Васић из Хуманитарне организације Косовско Поморавље.
- [Promovisan zbornik radova “Pristajem na sve” – Istorija muzičke grupe “Južni vetar”](https://opseg.org/promovisan-zbornik-radova-pristajem-na-sve-istorija-muzicke-grupe-juzni-vetar/): Promocija zbornika radova “Pristajem na sve” – Istorija muzičke grupe “Južni vetar” u izdanju Instituta za evropske studije i “Čigoja” štampe održana je u ponedeljak 25. decembra u galeriji Kulturnog centra “Čukarica”. Na promociji u fokusu su bili razgovor o Južnom vetru kao jednom od najvažnijih umetničkih pojava i komercijalno najuspešnijih poduhvata u istoriji jugoslovenske i srpske popularne muzike.​ Publici su se ovom prilikom obratili Boško Ćirković Škabo, Miodrag M. Ilić, Aleksandar Raković, Miša Đurković, Ognjen Lopušina i Stevan Gajić. Južni vetar je izdavačka kuća osnovana 1980. godine u Beogradu. Kao deo projekta Južni vetar proslavili su se Dragana Mirković,
- [Да ли је у Српској могућ “ПроГлас” и зашто није](https://opseg.org/da-li-je-u-srpskoj-moguc-proglas/): Посљедњи избори у Србији ни по чему нису били другачији од осталих, осим по једном. Против власти су се бориле политичке партије, појединци и организације које желе моћ, палицу одлучивања, али овог пута се појавио неформални покрет који је, у начелу, био све супротно – они нису жељели власт, моћ, али су жељели утицај, хтјели су да мобилизују грађане да изађу на биралишта у што већем броју и гласају по сопственој савјести, али против корупције, криминала и приватизованих институција. Тај покрет који су чинили интелектуалци из различитих сфера друштва назван је “ПроГлас”. Велика очекивања од ове иницијативе у највећој мјери
- [Neoliberalna psihologija: put ka transhumanizmu](https://opseg.org/neoliberalna-psihologija-put-ka-transhumanizmu/): Akademska psihologija poznaje mnoge različite oblasti, ali deluje da su one često u slabo definisanom međuodnosu. Pravo pitanje je kako bi izgledao subjekat koji bi bio amalgamacija sadržaja akademske psihologije. Da li bi to bio čovek svakodnevnice? Da li bismo odabrali da to bude naša reprezentacija? Pored pitanja o reprezentativnosti, postoji i pitanje o fragmentaciji. Poznati su sporovi u psihologiji. Često će o istom fenomenu različite oblasti psihologije govoriti na drugačiji način. Pored toga, određene oblasti će pretendovati da svoje pozicije opišu kao „pretplaćene na istinu“. Ipak, pored najvećih neslaganja, psihologija opstaje kao koherentna struktura. Ovakav paradoks ću označiti kao
- [Najava tribine: "Pristajem na sve" - istorija muzičke grupe Južni vetar​](https://opseg.org/najava-tribine-pristajem-na-sve-istorija-muzicke-grupe-juzni-vetar/): Promocija zbornika radova “Pristajem na sve” – Istorija muzičke grupe “Južni vetar” u izdanju Instituta za evropske studije i “Čigoja” štampe biće održana u ponedeljak 25. decembra od 19 časova u galeriji Kulturnog centra “Čukarica”. Na promociji u fokusu će biti razgovor o Južnom vetru kao jednom od najvažnijih umetničkih pojava i komercijalno najuspešnijih poduhvata u istoriji jugoslovenske i srpske popularne muzike.​ Govornici na tribini biće: Dr Marija Dumnić, Boško Ćirković Škabo, Branislav Bane Vasić, Miodrag M. Ilić, Aleksandar Raković, Miša Đurković, Ognjen Lopušina i drugi. ​Južni vetar je izdavačka kuća osnovana 1980. godine u Beogradu. Kao deo projekta Južni
- [“Тик-ток” криминалитет](https://opseg.org/tik-tok-kriminalitet/): Продор друштвених мрежа у све слојеве друштва донео је поред очигледних предности и одређене лоше аспекте којих полако као друштво постајемо свесни. Целокупне информационе технологије и друштвене мреже постале су и средство, али и полигон за извршење кривичних дела. Савремено друштво постало је зависно од коришћења друштвених мрежа, па је осим забаве коју исте доносе, друштво постало осетљивије на садржај који се на њима пласира. Према званичним подацима Републичког завода за статистику, око 80% становништва Републике Србије користи неку од друштвених мрежа. Шта је друштвена мрежа? Најшире прихваћена дефиниција јесте она коју нам даје Оксфордски речник, који друштвену мрежу дефинише
- [Недостатак избора, кловнови, фарса и људи зарез](https://opseg.org/nedostatak-izbora-klovnovi-farsa-ljudi-zarez/): Једном приликом Гери Линекер је истакао да је фудбал једноставна игра у којој двадесет двојица играча јуре за лоптом у периоду од 90 минута и на крају увек победе Немци. Дуже од деценију, на политичким изборима у Србији ситуација је прилично идентична, јер се унапред зна победник. Резултати избора у којима је Српска напредна странка шампион надметања са око 46% најбоље говоре о организованости ове партије, не само током изборне кампање. Њени глумци убедљивије глуме, спортисти имају боље атлетске способности, аналитичар боље анализира и убедљивије говори, што је довољно за апсолутну већину посланика у Народној скупштини Републике Србије. Владајућа партија
- [Da li nas reklame čine nesrećnim?](https://opseg.org/da-li-nas-reklame-cine-nesrecnim/): Koliko je oglašavanje, koje kontinuirano raste brže od globalnog BDP-a, povezano sa uzlaznim trendovima nejednakosti i mentalnih poremećaja Reklame su svuda. Utiču na percepciju, želje i izbore. Ko ne veruje intuiciji, može brojevima: svetsko tržište oglašavanja u 2022. godini vredelo je 615 milijardi dolara. Za pet godina će, prema istraživačkoj grupi IMARC, premašiti 830, uz rast od 5,4 odsto godišnje – dvostruko brže od svetske privrede. Jesmo li srećniji? Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji – nismo. Od 1990. godine, broj ljudi koji pate od depresije porastao je sa 172 miliona na preko 300. Žene su znatno sklonije, a nisu je pošteđena
- [Живот и смрт фестивала „Одраз страве“](https://opseg.org/zivot-i-smrt-festivala-odraz-strave/): Фестивал хорор филма „Одраз страве“ изложбом “Сутон“ Теодоре Нешковић по мотивима из филма Дарија Арђентеа започеће тродневну авантуру на исто толико различитих локација. Уживаоци културних манифестација у Београду од 14-16 децембра ће имати прилику да поред уобичајене пројекције разноврсних филмских жанрова, присуствују и уводној журци која ће бити у кулурном центру Краставац првог дана фестивала. Пројекцијом филмова „Тајна црне рукавице“ и „Тајна напуштене куће“ Дарија Арђентеа у Југословенској кинотеци, 15 децембра започеће се пројекцијски живот овогодишњег фестивала хорор филмова. Наредни фестивалски дан у просторијама Дворане Културног центра  у Коларчевој 6,  резервисан је за свечано отварање фестивала „Одраз страве“ на ком
- [Građansko društvo i građani bez društva - granice građanske emancipacije](https://opseg.org/gradansko-drustvo-i-gradani-bez-drustva-granice-gradanske-emancipacije/): Socijalne borbe obilježavaju našu stvarnost još od prvih dana buržoaskih revolucija. Razbijanje feudalizma i aristokratskih privilegija započeli su tako što je nova građanska klasa izmijenila čitavu jednu ekonomsku strukturu društvene stvarnosti silom napretka u procesu proizvodnje, a time je započela i izmjenu političkih sistema. Građansko društvo javilo se kao novo društvo koje je trebalo ponuditi prosperitet svima. Da li je ovo zapravo postignuto? Građansko društvo temelji se na konceptu ravnopravnosti svih građana pred zakonom, kao i konceptu zaštite temeljnih ljudski prava. Prava i slobode su one temeljne kategorije na kojima se građansko društvo kreće i razvija, ali vidimo da, čak
- [Брејкинг 1:0 Карате](https://opseg.org/brejking-1-0-karate/): Након неколико година борбе са Олимпијским комитетом, карате је изгубио битку. Традиционална борилачка вјештина из Јапана чији корјени датирају још из 6. вијека замјењена је ни мање ни више – брејкингом. Као генијалан спој снаге, брзине, смирености духа и самоодбране, карате је борилачки спорт који је годинама чекао да угледа свјетлост дана на Љетним олимпијским играма. Најзад 2020. у Токију сан сваког каратеке бива испуњен. Из сваке категорије изабрано је десет најбољих који су добили могућност да се оките најбитнијим одличјем у каријери сваког спортисте – олимпијском медаљом. Бајка је, нажалост, трајала кратко. На сједници Међународног олимпијског комитета одржаној 2019.
- [Не изјава атеизма, већ упозорење на нихилизам](https://opseg.org/ne-izjava-ateizma-vec-upozorenje-na-nihilizam/): „Бог је мртав. Бог бива мртав. И ми смо га убили”, написао је Фридрих Ниче давне 1882. године. Насупрот популарном мишљењу, Ниче не описује смрт бога у буквалном смислу, већ алудира на његову митску смрт и указује на њене последице у свести колективног друштва. Суштина његових речи заправо представља упозорење на пораст нихилизма, самим тим и апсолутну смрт морала, као да се морал може одржати када више нема било каквог божанства које га озакоњује, вера у трансцедентно је апсолутно нужна како би се одржала вера у морал. Према Ничеу, идеја о богу створена је како би помогла људима да се
- [Neuspeh Piksijevog uspeha, majstor s loptom i kalfa sa rečima](https://opseg.org/neuspeh-piksijevog-uspeha-majstor-s-loptom-i-kalfa-sa-recima/): Sa loptom nije kao sa rečima. Ona je okrugla i lepi se za nogu majstorima fudbala kakav je bio naš aktuelni selektor Dragan Stojković Piksi, koji se u svom mandatu na čelu reprezentacije Srbije nije bogzna kako proslavio sa rečima niti je vladao njima onako kako smo navikli od njega sa „bubamarom“. Legenda niškog Radničkog, Crvene zvezde i Nagoje prvi je selektor koji je sa reprezentacijom naše zemlje obezbedio plasman na dva uzastopna velika takmičenja – Svetsko i Evropsko prvenstvo, osiguravši pritom i učešće Srbije u A Ligi nacija, pa se pred kraj treće godine njegovog stolovanja na klupi „Orlova“
- [Ко има право на феминизам?](https://opseg.org/ko-ima-pravo-na-feminizam/): Да имамо обавезу да се противимо насиљу над женама, да га лоцирамо и системски отклањамо, је несумњиво. Међутим, у тој обавези, савремени културно-политички токови образују климу у којој је релативизација насиља, али и права, постала саставни дио рјешевања тог проблема. Протекле седмице, само су грађанке Западне Европе имале прилику да се окупљају на трговима и протестују заједно са мушкарцима против фемицида. Палестинке су се пак окупљале у бункерима, у срушеним кућама спасавале дјецу, порађале се у болницама без основних средстава. Осјетиле су фемицид од стране једне војне силе која иде са циљем да их истријеби заједно са другим припадницима друштва.
- [Laušević, mediji i „Rasprodaja bola“](https://opseg.org/lausevic-mediji-i-rasprodaja-bola/): Nema vise Dženis, umro Elvis Prisliumiru lagano zvezde rokenrola Kolega iz „Kluba 27“ pomenute Dženis Džoplin, Džim Morison, svojevremeno je rekao: „Ko kontroliše medije, kontroliše i umove“. Neki bi, u stilu Džozefa Naja, opravdano istakli da je u pitanju najveći „izum“ anglosaksonske civilizacije tj. vid američke i britanske „meke moći“. Liberalima je izuzetno stalo do odbrane ugleda te tekovine s obzirom da su poznati po učestalom korišćenju metafore „rušenja društvenih barijera“ prilikom argumentovanja. Međutim, uticaj i nuspojave medija su nešto što s čim se Njujork ili Los Anđeles susreću već jako dugo. Balkan se, s druge strane Atlantika, i dalje
- [Одржана трибина ,,Јерусалим Ал-Кудс”](https://opseg.org/tribina-jerusalim-al-kuds/): Ирански културни центар у Србији и Међународни евроазијски покрет организовали су 29. новембра трибину ,,Јерусалим Ал-Кудс” у Прес центру Удружења новинара Србије, поводом међународног дана солидарности са народом Палестине. Модератор трибине био је уредник портала „Опсег“ Вукашин Милијановић. На трибини су говорили амбасадор Исламске републике Иран у Републици Србији Њ.Е. Рашид Хасан Пур Баеи, новинар дневног листа Новости Драган Вујичић, новинарка магазина Печат Кристина Лалић Спировић, представница организације „Бојно братство“ Олга Литвина, оснивач организације „Танка црвена линија“ Дарко Делић и представница Међународног евроазијског покрета Бобана М. Анђелковић. Амбасадор Исламске Републике Иран Њ.Е. Рашид Хасан Пур Баеи изразио је захвалност свима
- [Најава трибине "Јерусалим Ал-кудс"](https://opseg.org/najava-tribine-jerusalim/): Поводом Међународног дана солидарности са палестинским народом, у среду 29. новембра од 18 часова биће одржана трибина ,,Јерусалим Ал-кудс”, у Прес центру  УНС-а (Кнез Михаилова 6, трећи спрат). Учесници трибине биће амбасадор Ирана у Републици Србији Њ.Е. Рашид Хасан Пур Баи, ранији амбасадор Палестине у Републици Србији Мохамед Набхан, новинар листа ,,Новости” Драган Вујичић и новинарка магазина ,,Печат” Кристина Лалић Спировић. Поред њих, на трибини ће говорити и Бобана Анђелковић из Међународног евроазијског покрета, представница ,,Бојног братства” у Србији Олга Литвина и представник ,,Танке црвене линије” Дарко Делић. Трибину ће преводити писац и преводилац Слободан Стојичевић. Модератор трибине биће наш
- [Пије: Nomen est omen](https://opseg.org/nomen-est-omen/): Неколико година након што је Хорхе Берголио изабран за папу као први поглавар Римокатоличке цркве из Латинске Америке, на ред је дошао и први папа из Северне Америке – Лени Белардо, који је узео име Пије XIII. Да, у питању је фиктивни јунак из Сорентинове серије Млади папа. У реалности, последњих месеци научна и шира јавност сумирају деценију Фрањиног понтификата, што подсећа на некролог за живог човека. Нарочито се јавља питање ко ће бити нови папа, да ли ће бити либерално настројен као Фрања или конзервативно као Бенедикт XVI. Ако буде конзервативно настројен, да ли ће узети име Пије? Прилично
- [Piksijeva Srbija – od Lisabona do Leskovca](https://opseg.org/piksijeva-srbija-od-lisabona-do-leskovca/): Prošlo je turbulentnih 365 dana od mundijalskog okršaja između reprezentacija Srbije i Brazila na Svetskom prvenstvu u Kataru, kada smo naivno pomislili da možemo da se trkamo sa najbržima, „bijemo“ sa najjačima i nadmudrujemo sa onima koji su rođeni sa loptom. Ta utakmica kao da je bila vododelnica koja je odredila dalji put fudbalske reprezentacije Srbije u mandatu Dragana Stojkovića Piksija, i premda nije bruka izgubiti od višestrukog svetskog šampiona, čini se da nam je oduzela onu dozu samopouzdanja koja je trajala u godini između Lisabona i Katara. Na tragu poraza od Brazila, sve ono što je usledilo u rolerkoster
- [Студенти Републике Српске: за очување Дејтонског споразума и против утицаја странаца](https://opseg.org/studenti-republike-srpske-za-ochuva%d1%9ae-de%d1%98tonskog-sporazuma-i-protiv-uticza%d1%98a-stranacza/): И на 28. годишњицу од парафирања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, договореног у америчкој војној бази у градићу Дејтон, грађани Републике Српске се сјећају тренутка када је завладао мир и када је горак окус остављала исцртана мапа Републике Српске на карти ново-конструисане Босне и Херцеговине. С тим у вези, чланови Студентске организације Факултета политичких наука у Бањој Луци (СОФПН) – студенти Матеја Алексић, Предраг Пажин и Марко Гргур, спровели су анкету о ставовима студената на оба универзитета у Републици Српској о Дејтонском мировном споразуму. Перцепција младих, а нарочито студената, о кључним аспектима мира у БиХ и
- [Duh peronizma i anarhokapitalizam](https://opseg.org/duh-peronizma-i-anarhokapitalizam/): Pred kraj, po mnogima, lošeg mandata argentinskog predsjednika Alberta Fernandeza, Argentina je ostvarila pobjedu koju je dugo čekala. Donio joj je onaj koga nisu birali. Argentinci, predvođeni Mesijem, su decembra prošle godine u zemlju fudbala odnijeli treću titulu svjetskog prvaka. Fernandezu, lijevom peronisti koji se suočavao sve vrijeme svog mandata sa veoma niskom popularnošću, ogromnim povećanjem inflacije, kovidom i ratom u Ukrajini, ovaj predah je dobro došao. Samo tada je, prvi put u mandatu, podrška gađana prešla pedeseti podiok. Zasjenjeni pobjedom reprezentacije, Argentinci su zaboravili na inflaciju od 94%, gotovo milion nezaposlenih ljudi i na 40% onih koji žive ispod
- [Казахстан и Средња Азија - борба за утицај](https://opseg.org/kazahstan-i-srednja-azi%d1%98a-borba-za-utica%d1%98/): Вести са овог простора, који обухвата бивше чланице Совјетског Савеза: Узбекистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан, у српску медијску сцену не долазе тако често. Чак и сукоби који се понекад десе на овом подручју, о чему смо већ писали, не буду испраћени на прави начин. Стога, не можемо се надати да ће српски грађани бити упознати са догађајима који се одвијају, а који изазивају пажњу светских медија. У само последњих неколико месеци, државе Средње Азије су посетили француски председник Емануел Макрон, руски председник Владимир Путин, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, мађарски премијер Виктор Орбан, председник комитета америчког Сената за националну
- [Prođe ovaj dan](https://opseg.org/prodje-ovaj-dan/): Često od onih koji prevremeno odu ne stignemo da se oprostimo kako smo nameravali, pa čak ni kada prođe dovoljno meseci i godina potrebnih da utiske saberemo i na osnovu njih izgradimo mišljenje. Ne setimo se da recimo na papir ili bar u vord dokument smestimo to sećanje na nekoga ko nam jeste važan. Ovaj tekst ipak nije namenjen nekom ko mi je fizički blizak. Poslednja (velika) smrt u svetu javnih ličnosti je ipak, iz nekog razloga, bila neobična i specifična, pa iako skoro svi možemo da imenujemo Žarka Lauševića kojeg više nema, pitanje je koliko znamo ko je na
- [Наша перцепција љубави је искривљена](https://opseg.org/nasha-perczepczi%d1%98a-%d1%99ubavi-%d1%98e-iskriv%d1%99ena/): У добу у ком романтична љубав има предност над свим осталим врстама љубави, поставља се питање да ли је љубав стање које постоји самостално и чека да нам се деси или захтева наше учешће и труд да се оствари? Ерик Фром, у књизи „Уметност вољења“, модерно схватање љубави упоређује са савременим капитализмом, упоређујући процес куповне трансакције са потрагом за одређеним просцом који би нам заузврат понудио безусловну љубав. Овим Фром покушава да каже да је учествовање у свету упознавања заправо еквивалент стављања себе на „тржиште личности“ односно чињења себе што љупкијим, не би ли запали некоме у око и тиме
- [Искористи шансу и опробај се у пракси: Учествуј на Дизајн Олимпијади и освоји награду!](https://opseg.org/iskoristi-shansu-i-oproba%d1%98-se-u-praksi-uchestvu%d1%98-na-diza%d1%98n-olimpi%d1%98adi-i-osvo%d1%98-nagradu/): Да ли желиш да сазнаш како је радити као графички дизајнер у пракси? Или желиш да покажеш своју креативност и потенцијал ван твоје школе? На правом си месту! Ове године ученици четврте године Графичко медијске школе организују такмичење “Дизајн Олимпијада” који се одржава 9. децембра у овој школи, Отона Жупанчича 19. Овај догађај омогућава младим дизајнерима да се окушају у тимском раду и покажу своје вештине и амбиције кроз једнодневно такмичење.  Позив је отворен од 5. до 25. новембра, за ученике треће и четврте године свих средњих школа у Београду, који ће се пријављивати у тимовима 2-4 људи. Сваки тим
- [Вито Николић - дивни сиромах скитачке крви](https://opseg.org/vito-nikoli%d1%9b-divni-siromah-skitachke-krvi/): И опет јесен…из баште кафане „Херцег Нови“  као да јасно видим Никшић. Херцеговачки пејзажи пливају лењо по површини најслађег хмеља. Крш и бубуљ, стих и звук -Херцеговина у чаши. Плодна ли си и кад ниси, земљо песника. Заиста, је ли потребно да ишта више роди тамо где су родили Шантић и Дучић? Мисао ми прекиде кудрави момак из града под Требјесом. Негде у даљини чујем га где пева о потуцању по свету, од друга до друга, од града до града, све у потрази за смислом и леком. Тај ме Херцеговац подсети на још једног неправедно запостављеног песника, изниклог из исте
- [Palestina, antisemitizam i Rodžer Voters](https://opseg.org/palestina-antisemitizam-i-rodzer-voters/): Razlikovanje dela od autora jeste princip po kojem umetnik (uz osnovna ograničenja samog smisla kao takvog) raspolaže pravom da kroz svoju kreaciju iznosi poruke karakteristične za ličnost ili pojavu koja se smatra društveno neprihvatljivom, pod plaštom umetničke slobode. U pitanju je načelo karakteristično za društva širokih shvatanja, a česta je pojava da tu osobinu sebi pripisuju one zajednice koje sebe smatraju slobodnim. Kao ljudi XXI veka, okruženi smo slikom „slobodnog sveta“ koji podrazumeva Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku. U toj slici nema mesta za bilo koji vid diskriminacije, agresije ili govora mržnje, posebno prema onim grupama koje je istorija konstantno
- [Skupovi podrške palestinskom narodu – a gdje je tu Banjaluka?](https://opseg.org/skupovi-podrske-palestinskom-narodu-a-gdje-je-tu-banjaluka/): U nedjelju, 22. oktobra, ove godine, održali su se skupovi podrške palestinskom narodu širom svijeta, a isti nisu zaobišli ni naš region. Rat koji je počeo 7. oktobra na Bliskom istoku i fotografije stradanja koje je sa sobom donio, probudio je u narodima bivše Jugoslavije sentiment koji je zaslužio da bude demonstriran na glavnim trgovima. Bez obzira na zvanične stavove država, odnosno njihovih vlada, građani su se okupljali da pošalju poruku podrške Palestincima u Pojasu Gaze, najgušće naseljenom mjestu na svijetu, hermetički zatvorenom getu u kojem je svaka bomba slutnja na genocid. Civili su posvuda tako da, i da izraelska
- [Posthladnoratovska ravnoteža snaga](https://opseg.org/posthladnoratovska-ravnoteza-snaga/): Savremeni sukob odnosi se na različite oblike nasilja, agresije i konflikta koji se javljaju u modernom svetu.  To može uključivati ​​oružane sukobe među nacijama, unutrašnje sukobe u zemalja, terorizam, digitalno ratovanje i druge oblike nasilja. Savremeni sukob često karakterišu njegova složenost, obično sa više uključenih aktera, od kojih su neki  državni ili nedržavni  akteri i međunarodne organizacije.  Takođe može uključivati ​​niz faktora od kojih se najdominantniji  politički, ekonomski, društveni i kulturni, kao i korištenje tehnologije i informacija. Važan aspekt savremenog sukoba je uloga ljudskih prava.  Zaštita ljudskih prava sve se više prepoznaje kao bitna stavka prilikom rešavanja sukoba i izgradnje
- [Srebrni jubilej Društva arhitekata Zrenjanina](https://opseg.org/srebrni-jubilej-drustva-arhitekata-zrenjanina/): Društvo arhitekata Zrenjanina (DAZ) organizovalo je manifestaciju “Dani arhitekture” u Kulturnom centru Zrenjanina od 2. do 8. oktobra povodom 25. rođendana ovog društva. Tokom manifestacije zainteresovanima je putem raznih aktivnosti predstavljen rad lokalnih arhitekata, kao i sama arhitektura grada na Begeju. Manifestaciju je otvorila grupna izložba „DAZ – Retrospektiva“  na kojoj su predstavljeni nerealizovani i realizovani projekti u gradu, zemlji i inostranstvu koje je izradilo 20 arhitekta od 1970. do danas. U narednim danima su usledila gostujuća predavanja kolega iz Novog Sada i Milana, kao i tribine i strukovne radionice. Manifestacija je zatvorena projekcijom dokumentarnog filma “DAZ Retrospektiva” koji je uradjen u formi intervjua, sa nekoliko članova Društva i koji
- [Српска сфера - Јасеновац, интелектуалац и контрола амбијента](https://opseg.org/srpska-sfera-%d1%98asenovacz-intelektualacz-i-kontrola-ambi%d1%98enta/): Већ пар година траје невидљиви културни сукоб око највећег српског стратишта ХХ цијека. Не тако далеке 2015. године владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) је критиковао српске историчаре – струку. Посебно у интервјуу којег је дао 2016. године „Јутарњем листу“. Посебну пажњу је привукла трибина српског удружења „Привредник“ из Загреба, на чијој трибини је Ћулибрк, из публике критиковао струку (2019.). Снимак са трибине је постао актуелан и код дијела интелектуалаца изазвао реакцију. Окупљени око историчара Василија Крестића поднијели су писма и петицију против владике Јована, оптуживши га за ревизионизам. Ћулибрк је више пута говорио о овој теми, често критикујући Грајфова истраживања у
- [Šta se to (opet) dešava na Bliskom istoku?](https://opseg.org/sta-se-to-opet-desava-na-bliskom-istoku/): Izraelske bezbednosne službe panično traže krivca, Hamas očekuje pomoć arapskog sveta, broj stradalih civila se povećava, Iran trlja ruke, a Zelenski se hvata za glavu. Šta se to (opet) dešava na Bliskom istoku?  Na dan posle obeležavanja pedesetogodišnjice početka Jomkipurskog rata, kada su arapske zemlje izvršile iznenadni napad na Izrael, probijena je žičana ograda koja razdvaja Gazu od pomenute suverene države. Ovoga puta, sunitsko-islamistička organizacija Hamas ušla je u južni Izrael. Međutim, može se reći da je verovanje u postojanje bilo kakve simbolike datuma, kada je ovaj novi sukob počeo, ravno verovanju u horoskop. Ko je ko?  Nije na odmet
- [Poljska na biralištima – izborni ciklus u sutonu demokratije](https://opseg.org/poljska-na-biralistima-izborni-ciklus-u-sutonu-demokratije/): „Demokratija umire u tami“ indikativno stoji ispod naziva najtiražnijeg vašingtonskog glasila i poprilično tačno upućuje na ono šta će se desiti ako vladajuće strukture ugase svjetla u novinskim redakcijama, ako se čuje samo jedna strana i ako propaganda zaslijepi slobodnu i racionalnu debatu. Samim tim se gubi generičko svojstvo građana i sužava dijalektički prostor u napredovanju jedne zajednice. Na to, već decenijama, upozoravaju različite nevladine organizacije ili one vladine koje dolaze sa Zapada, upućene periferiji – Balkanu, Istoku ili Globalnom jugu. Danas upravo iz tog, Drugog ili Trećeg svijeta dolaze kritike na račun „osvjetljenosti zapadnih demokratija“: sankcionisanje Rusije, cenzura i
- [Димитрије Богдановић или биографија о Косову](https://opseg.org/dimitri%d1%98e-bogdanovi%d1%9b-ili-biografi%d1%98a-o-kosovu/): „Људи као Димитрије Богдановић и у већим народима се јављају једном у пола века“, написао је Радован Самарџић у четвртом тому Писаца српске историје. Полихистор и ерудита у правом смислу тих речи – теолог, правник, историчар српског и византијског права, филозофије и књижевности, филолог, археограф, палеограф и преводилац са старих језика – али и храбри критичар комунистичког режима, рођен је на данашњи дан 1930. године у Београду. У време када се комунистички режим најсуровије обрачунавао са својим непријатељима, требало је имати храбрости попут Богдановића који је 1948. напустио гимназију и уписао Богословију Светог Саве. Богдановић је у младости, према сведочанству
- [The Stones keep on rollin’](https://opseg.org/the-stones-keep-on-rollin/): Došlo je doba kada generacije rođene 60-ih polako ulaze u dublju starost. Od njihovog dolaska na ovaj svet istorija je do danas zabeležila pregršt upečatljivih događaja. Sa Kenedijem i Hruščovom je umalo nastupio nuklearni rat, Stiv Džobs i Bil Gejts su predstavili svoje izume u rastućoj IT industriji, a kraj Hladnog rata je teoretičar Frensis Fukujama naivno nazvao „krajem istorije“. Za čitav taj vremenski period, jedan rokenrol bend prkosi zakonima prirode i istim intenzitetom radi ono što najbolje zna – svira. Početkom septembra 2023. čuveni Roling Stonsi su ponovo dokazali da ih starenje preterano ne zanima najavivši svoj 26. studijski
- [Крај постојања Арцаха/Нагорно Карабаха](https://opseg.org/kra%d1%98-posto%d1%98a%d1%9aa-arczaha-nagorno-karabaha/): Рано ујутро, 19. септембра, Оружане снаге Азербејџана су покренуле ,,антитерористичку операцију” са циљем потпуне реинтеграције непризнате Републике Арцах у уставни поредак Азербејџана. Дроновима и артиљеријским ударима по јединицама и опреми ПВО Јермена који служе у Одбрамбреној војсци Арцаха, и нападом из више праваца, након једног дана борбе, Јермени у Арцаху су положили оружје. Непризната Република Арцах, која је настала у току распада СССР-а 1991, године, са већинским јерменским становништвом и свим знацима државности, од 2023. престаје да постоји. Издани од стране Републике Јерменије и њеног руководства, окружени многобројнијом и боље наоружаном војском Азербејџана, морали су да положе оружје и самопониште
- [Čovjek i umjetnost u doba vještačke inteligencije](https://opseg.org/covjek-i-umjetnost-u-doba-vjestacke-inteligencije/): Umjetnost je oblik samorefleksije čovjeka u njegovom odnosu prema svijetu i sebi samome. Ali, ona ujedno predstavlja i moć njegovog uma da predstavi svijet. Ovo predstavljanje svijeta kroz različite discipline u umjetnosti uvijek jeste autentično predstavljanje jer polazi od unutrašnje biti svakog pojedinca koja je uvijek jedna i neponovljiva. To je unutrašnja bit čovjeka kao bića umjetnosti, kao bića svojevrsne prakse posredstvom koje može da apstrahuje, razdvaja i spaja, a da opet zadire u istu onu suštinu koja je već sadržana unutar prirodnog svijeta kao njemu spoljašnje stvari. Bit umjetnosti leži i u sposobnosti uma da oblikuje i prenese poruke,
- [Etička stvarnost mislećeg subjekta](https://opseg.org/eticka-stvarnost-misleceg-subjekta/): Šta je to etika, a šta je to misleći subjekat? Etika ili moralna filozofija je grana filozofije koja se bavi konceptima ispravnog i pogrešnog ponašanja, centralni predmet kojim se bavi je moral a pojmovi kojima se služi da bi odredila moral su : dobro i zlo, pravo i pogrešno, vrlina i porok, pravda i zločin. Moral, ukratko, jeste sistem pravila ponašanja. Dakle, tehnički postupci koji se upravljaju maksimama da bi onome koji dela propisali kako se ima ponašati u određenim okolnostima. Misleći subjekt ili svesni subjekt je biće obdareno svešću i misaonim aparatom. Ono se drugačije zove i ljudsko biće
- [Америка против Трампа – водич кроз сутон једне силе](https://opseg.org/amerika-protiv-trampa-vodich-kroz-suton-%d1%98edne-sile/): Поштовани читаоци, свјесни нервозе америчке Дубоке државе (ДД) и притиска времена пред изборе у Републиканској партији и предсједничке изборе 2024. године, овај текст није коначан. Сваки акт власти који се односи на кривично-правни положај биће накнадно додан на овај списак оптужница против 45. америчког предсједника Доналда Трампа. Испред вас се налази детаљан водич кроз правне ризике и главне актере у борби ДД против Доналда Трампа. Теорија дуалне државе Одавно нам је јасно да Америка не зависи од једне особе, поготово не од оне која је јавно експонирана. Да будемо јаснији, Џозеф Бајден је попут неког портпарола цијелог система који стоји
- [Ko čita – ne skita: XIV Nušićijada](https://opseg.org/ko-cita-ne-skita-xiv-nusicijada/): Održana je 14. po redu Nušićijada u Ivanjici pod sloganom „Ko čita – ne skita“. Kao i svake godine, festival kulture, humora i zabave održao se u Ivanjici. U okviru događaja održani su razni kulturni i zabavni događaji, ali i akademski i besednički. Ove godine na festivalu obeleženo je 155 godina od prve čitaonice u Ivanjici i 100 godina od prvog izvođenja predstave „Sumnjivo lice“ Branislava Nušića. Ljudi iz raznih krajeva Srbije i ovaj put su ispunili ulice Ivanjice i uživali u raznovrsnosti programa. U okviru akademskog dela Nušićijade, održana je konferencija i besedničko takmičenje u Konferens sali hotela Park
- [Koncert za Bangladeš](https://opseg.org/koncert-za-banglades/): Prošle su tri godine otkako je komičar Riki Žervejs prilikom svog čuvenog govora na dodeli „Zlatnih globusa“ kritikovao holivudsku budnost i oslikao površnost establišmenta zabavne industrije. Iznenađeno lice Toma Henksa, ikone holivudskih blokbastera, eklatantan je primer dominantne grupe javnih ličnosti u čijim izjavama dominiraju komična naivnost i paternalizam. Razvoj društvenih mreža svakako je podstrekivač „fasadnog humanizma“, ali ne i uzrok, uzevši u obzir da se on nalazi u samoj evropocentričnoj biti zapadne civilizacije – unutrašnjem osećaju superiornosti i nadmoći nad ostalim delovima sveta. Svedoci smo čestih situacija u kojima poznata glumica ili muzičar javno osuđuju ili etiketiraju neku državu/društvenu grupu
- [Конзумеризам као екскултурацијска форма](https://opseg.org/konzumerizam-kao-ekskulturaczi%d1%98ska-forma/): У оквиру социологије религије, нарочито су се издвојила два супротстављена модела о статусу религије у савременом друштву (према Горском у: Трнинић, 2018: 24): Социолошки класик и један од три оснивача социологије, Макс Вебер, односно један од „првих социолога“, који „не говори о потпуном нестанку религије и крају потребе за религијским представама код појединаца, већ прије истичу њену маргинализацију и смањен утицај на функционисање друштвених институција и политичког система; … више није повезана са државом којој обезбјеђује легитимитет, то јест више не усмјерава друштвене активности већ прије остаје у животима појединаца као индивидуална (лична) потреба“ (Трнинић, 2018: 22). „Вебер говори о
- [Održana tribina: Siniša Pavić - godine raspleta](https://opseg.org/odrzana-tribina-sinisa-pavic-godine-raspleta/): Portal „Opseg“ organizovao je svoju prvu tribinu „Siniša Pavić – Godine raspleta“ 22. avgusta 2023. godine u Kolarcu u Maloj sali, na kojoj su naši moderatori i gosti imali priliku da iz raznih aspekata uplivaju u sadržaj koji je proslavljeni scenarista stvorio i da ga potom analiziraju. Na ovom događaju posvećenom kulturi, izvanredni gosti i predavači su tematizovali i problematizovali pre svega umetnički a posledično i uvek već prisutni, sociološki, politikološki i kulturološki domen Pavićevog opširnog i sveobuhvatnog stvaralaštva. Pavićev televizijski rad ostavio je neizbrisiv trag za naše društvo, a ovo veče je bio svojevrsan kolektivni omaž i prilika da
- [Opsegova prva tribina: Siniša Pavić - godine raspleta](https://opseg.org/opsegova-prva-tribina-sinisa-pavic-godine-raspleta/): Pozivamo vas na prvu Opsegovu tribinu, posvećenu umetničkom stvaralaštvu Siniše i Ljiljane Pavić. Tribina koja nosi sugestivan naziv “Siniša Pavić – godine raspleta” održaće se u zgradi Kolarčeve zadužbine, 22 avgusta sa početkom u 18 časova, u sali Josif Pančić. Na ovom događaju posvećenom kulturi, zajedno sa izvanrednim gostima predavačima ćemo tematizovati i problematizovati pre svega umetnički a posledično i uvek već prisutni, sociološki, politikološki i kulturološki domen Pavićevog opširnog i sveobuhvatnog stvaralaštva. Pavićev televizijski rad ostavio je neizbrisiv trag za naše društvo, a ovo veče će biti svojevrsan kolektivni omaž i prilika da zajedno analiziramo njegov značaj i uticaj.
- [Нигер - Западна Африка и ослобођење од Запада](https://opseg.org/niger-zapadna-afrika-i-oslobo%d1%92e%d1%9ae-od-zapada/): ,,У Африци поново државни удар” ,,У Африци поново државни удар”, овако гласи строфа песме Рибље чорбе, али шта државни пуч у Нигеру разликује од других смењивања власти? Војска Нигера, на челу са генерал-пуковником Амадум Абдурахманом, је 27. јула, свргла дотадашњег председника Мухамеда Базума и суспендовала Устав. Једна од најсиромашнијих земаља света, бивша француска колонија, богата рудама пре свега уранијумом, чији извоз покрива 5% светског и 25% тржишта ЕУ, доживела је корениту промену. Војне власти су распустиле Владу и дале рок од 48 сати министру финасија да врати сав покрадени новац или ће му бити суђено. Прекинуте су све везе са
- [Српски естаблишмент у Хрватској: Новости и Самосталци  ](https://opseg.org/srpski-establishment-u-hrvatsko%d1%98-novosti-i-samostalczi/): У тексту писаном као апологија Борису Милошевићу и Србима изван матице, браним све оне остале на својим огњиштима за вријеме “унутрашњег” рата  (како то дефинише Силвано Болчић) у Југославији деведесетих. Јасно је да је неопходно да постоји једна заједничка, једна српска перспектива и идеја будућности која је изостајала све ово вријеме богатог историјског ролер-костера, али је неопходно да се превасходно вреднује историјски контекст тог останка, а самим тим и услови опстанка. Као инспирација или можда више теоријска подлога за овај експеримент су три текста[1] новинарке РТС-а, дописнице из Беча, социолошкиње Весне Кнежевић, која је, како и сама каже, идеал-типски подијелила Србе
- [Perspektivni fotograf Matija Borbelj "preoblikuje" u finalu "Sarajevo Photography Festivala"](https://opseg.org/perspektivni-fotograf-matija-borbelj-preoblikuje-u-finalu-sarajevo-phtotgraphy-festivala/): Perspektivni mladi fotograf iz Beograda Matija Borbelj našao se među 10 fotografa u finalu landscape kategorije na internacionalnom takmičenju “Sarajevo Photography Festival“ koje se realizije po drugi put u Sarajevu. Festival je ove godine obeležio rekordan broj prijava iz celog sveta, više od 2400 fotografija od 453 fotografa iz 45 zemalja.Takmičarske fotografije pristigle na drugo izdanje Sarajevo Photography Festivala oduševile su žiri svojom kreativnošću i tehničkom izvrsnošću, ali i posetioce festivala, a u Većnici će biti izloženo po 10 najboljih iz svake kategorije u printu i na velikom ekranu. Ovaj festival ne samo da slavi lepotu i snagu fotografije, već
- [Nihilistički dualizam Hermana Hesea](https://opseg.org/nihilisticki-dualizam-hermana-hesea/): Evropa na ivici novog nihilizma Treća decenija XXI veka je doba u kojem pukotine tj. ozbiljniji strukturalni problemi zapadne civilizacije i njene misli putem brojnih kriza polako izlaze na videlo. Svedoci smo finalnog raspadanja freske „pravednog i demokratskog“ sveta liberalizma. Pored evidentnijih političkih i ekonomskih posledica, tu su i društvene krize sa podstrekivačem u vidu masovnih medija. U takvoj postavci, mediji kanališu brojne društvene probleme i stavove u formi dualnih debata sa nepomirljivim stavovima – za ili protiv. Teme oko kojih se debate vrte su brojne, od legalizacije istopolnih brakova do pitanja nacionalnih manjina ali svaka poseduje zajedničku „dualističku“ teorijsku
- [Уочи још једног великога празника српскога](https://opseg.org/uochi-%d1%98osh-%d1%98ednog-velikoga-praznika-srpskoga/): Јутрос ме пробудио звук хеликоптера који је летио изнад наше куће. Када живите у малом мјесту попут Сребренице, то баш и није често. О Сребреници сам вам већ писала и могла бих, још дуго. О лијепом и ружном, о топлим, безбрижним данима или о оним тешким, тмурним… Јутрос ме пробудио звук хеликоптера. Неке године то буде звук мотора или ме мама буди јер је неки странац упитао комшије Do you speak English? па звали неког млађег. Кроз године сам упознала многе новинаре, фотографе, знатижељне странце. Оно што је занимљиво је објекат њихове знатижеље. Увијек исти, увијек усмјерен на једну страну.
- [Односи у Босни и Херцеговини у „новим деведесетим“ – II дио](https://opseg.org/odnosi-u-bosni-i-herczegovini-u-novim-devedesetim-ii-dio/): Чорба у лонцу на тихој ватри испарава. Воде је све мање, а састојци остају огољени и у страху да их ватра не спржи. Историја, као какав цикличан круг, повремено додаје нову воду и одржава чорбу у животу. Вода коју смо додали је нова, свјежа. Временом добија боју, изглед и укус као она стара попримајући карактеристике састојака. Једино питање је је ли то нова или она иста чорба. Ово су они састојци који је немогуће изоставити, а који помажу да се на дјеловима језика осјети сваки укус. Ми не можемо без прошлости, иако знамо да се од ње не живи. Али,
- [Односи у Босни и Херцеговини у „новим деведесетим“ - I дио](https://opseg.org/odnosi-u-bosni-i-herczegovini-u-novim-devedesetim-i-dio/): Од фанатизма до барбарства само је један корак. У босанском лонцу, три су љута зачина, чорба је иста, мирођије се мијењају, рецепт свима познат, једино питање је који ће од зачина оставити горак окус. Описивање једног од најкомпликованијих политичко-друштвених уређења, какво је оно у Босни и Херцеговини никада кроз историју није било лако, а данас, чини се можда и најтеже. Три конститутивна народа, три доминантне религије, једна република, једна федерација, један дистрикт, десет кантона. Све то стане на територију нешто већу од једне Холандије, и све се дијели на мање од три милиона људи. Рекло би се велики терет који
- [Athena и постколонијализам француских улица](https://opseg.org/athena-i-postkoloni%d1%98alizam-franczuskih-ulicza/): Прошле године је Француску на Филмском фестивалу у Венецији представљао Ромен Гаврас са филмом “Атeна” (“Athena”) у којем се преплићу садашњост и будућност, расизам и насиље, постколонијализам, деколонизација и истраживачка правда. На посљедња три појма ћемо највише да обратимо пажњу и упозоримо читаоце на њихову фундаменталну укљученост у сукобе на ободима великих француских градова. За потребе овог текста уводимо два појма која у фусноти детаљно образлажемо ради прецизности и схватљивости – Теорија1 и Социјална Правда2. Грађани Француске након 27. јуна и тренутка убиства малољетног Наела М, алжирско-мароканског поријекла из насеља Пабла Пикаса у Нантеру, слажу се само око једног, а
- [Позив на (контролисани) отпор](https://opseg.org/poziv-na-kontrolisani-otpor/): Данас у Србији, медијски поларизованој земљи, политички нејасно дефинисаној, разапетој између страна свијета, све се више чини да је америчка или западна идеја ближа побједи. Сваки вид отпора против актуелне власти је укалупљен у оквире контроле, из којих не излази и рађа непријатеље хероје који својом петоминутном славом директно учествују у манипулативним радњама онога против кога се боре. Контрола отпора – побједа једне идеје Однос позиције и опозиције у Србији све више личи на show, јако добро уиграну представу. У којој је контрола очита, улоге добро подјељење. Имамо најгори могући облик довољне деснице и довољне љевице, довољно добру опозицију која
- [Рецензија филма “Усековање”: Језик као оружје](https://opseg.org/rezenczi%d1%98a-filma-usekova%d1%9ae-%d1%98ezik-kao-oruzh%d1%98e/): Оно што публика у Србији није имала прилику да види у филму “Муње: опет”, могла је да види у филму Синише Цветића “Усековање”. Док се у региону филмови и серије штанцују у количинама које просечној особи не дозвољавају да их све испрати, један млади сценариста и један млади режисер успели су да заљубљеницима у седму уметност представе соц-драму уже и шире породице, која живи у главном граду наше Србије. Филм сам погледао два пута и тек после другог гледања дошла ми је мисао да о овом делу треба нешто написати. Фокусираћу се на ишчитавање дела тј. његовог садржаја и само
- [Наше су заставе увијек исте боје](https://opseg.org/%d0%bd%d0%b0%d1%88%d0%b5-%d1%81%d1%83-%d0%b7%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2%d0%b5-%d1%83%d0%b2%d0%b8%d1%98%d0%b5%d0%ba-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%98%d0%b5/): Овај текст пишем превасходно да бисмо схватили и једне и друге, односно, Републику Српску као такву, заједницу људи који пружају руку сапатнику у истом галиматијасу. Глумци су већ неколико седмица главна медијски таргетивна група у Србији након њихове опште мобилизованости против владајућег режима чији су и сами веома активни дио. Није им ово први пут, тако да је, вјерујући у циклицизам историје, исход свих ових подвига извјестан.   Са ове стране Дрине, у Републици Српској, глумце не можемо тако лако сврставати у ред највише социо-економске класе или упоређивати са оном која је владајућа. Овдје глумци нису политички активисти, овдје су
- [Istraživanje: Stavovi mladih o studiranju na Beogradskom univerzitetu](https://opseg.org/istrazivanje-stavovi-mladih-o-studiranju-na-beogradskom-univerzitetu/): Studenti druge godine Fakulteta političkih nauka sproveli su istraživanje pod nazivom “Stavovi mladih o studiranju na Beogradskom univerzitetu”. Cilj istraživanja bio je sagledati mišljenja i stavove studenata o uslovima života u studentskim domovima, korišćenju menzi, finansijskim izazovima i drugim pitanjima sa kojima se suočavaju tokom studija. Istraživanje je obuhvatilo uticaj događaja u prethodnom periodu na njihove svakodnevne živote. Kroz jasno postavljen hipotetički okvir, istraživači su ispitivali različite aspekte studiranja i izazove sa kojima se studenti susreću. Primena kvantitativne metode putem online ankete omogućila je prikupljanje podataka od studenata sa Beogradskog univerziteta. Cilj istraživanja je pružiti sveobuhvatnu analizu stavova i dopuniti
- [Nestabilnost kao konstanta crnogorskog političkog života](https://opseg.org/nestabilnost-kao-konstanta-crnogorskog-politickog-zivota/): U nedelju su održani novi izbori u Crnoj Gori. Ti izbori su bili treći u razmaku od samo tri meseca, posle dva kruga predsedničkih izbora, dok su građani Podgorice izašli četvrti put na birališta za poslednjih godinu dana pošto su prošlog juna održani i lokalni izbori u glavnom gradu Crne Gore. Kada na to dodamo nešto mirniju retoriku svih izbornih aktera i nepostojanje referendumske atmosfere koja je vladala na svim izbornim procesima od 2020. godine ne treba da čude mnogo slabija izlaznost u odnosu na prethodne parlamentarne izbore i pojedine lokalne. U prethodnim kampanjama dominirala su nacionalna pitanja i pozicioniranje
- [Naselje Medaković u postpetooktobarskom društvenom ugovoru!](https://opseg.org/naselje-medakovic-u-postpetooktobarskom-drustvenom-ugovoru/): Dragi čitaoci, u ovom eseju ćemo se pozabaviti skorašnjim okolnostima u Srbiji i njenom glavnom gradu Beogradu. Smatram nužnim da se pojavi autentičniji uvid u društvena dešavanja, pošto su pojavne stvari poređane u dihotomnu iluziju naizgled različitih opcija a zapravo ISTIH (prozapad ili prosrbija sa diktatom neoliberalne ekonomije). Ono što ću naglasiti kroz ovaj tekst je istorijsko bivstvovanje kroz ralje Beograda uz objektivan uvid u datost. Kao i uvek, nećemo se lišiti teških reči i zaključaka – jer je i život sam po sebi takav. Petooktobarski društveni ugovor i postpetooktobarsko stanje stvari Dakle, tog famoznog 5. oktobra 2000. godine pao
- [Живот иза жице: Како је одрастати на Косову и Метохији данас?](https://opseg.org/%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%be%d1%82-%d0%b8%d0%b7%d0%b0-%d0%b6%d0%b8%d1%86%d0%b5-%d0%ba%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d0%bd%d0%b0-%d0%ba%d0%be%d1%81/): Веома често у медијима чујемо о проблемима и сукобима на Косову и Метохији. Међутим оно што  не знамо је какав је живот деце и младих окружен таквим дешавањима. Како Срби живе свакодневно на централном Косову, Косовском Поморављу, Сиринићкој жупи, Метохији и на северу јужне покрајине? Овом приликом Хуманитарна организација Косовско Поморавље вас позива на хуманитарну трибину у уторак 27. јуна од 18 часова на Правном факултету Универзитета у Београду на тему „Живот иза жице: Како је одрастати на Косову и Метохији данас?“ где ћете моћи да чујете из прве руке: какав је живот деце на Косову и Метохији да ли млади имају перспективу да се
- [Поетско друштво Вид - вече поезије](https://opseg.org/%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%bf%d0%be%d0%b5%d1%82%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%b4%d1%80%d1%83%d1%88%d1%82%d0%b2%d0%be-%d0%b2%d0%b8%d0%b4/): Редакција портала Опсег вас позива на треће по реду поетско вече у организацији Поетског друштва Вид, које ће се одржати у недељу 18. јуна, у Галерији Полет (Цетињска улица), са почетком у 19 часова. Гост вечери биће Миодраг Стошић, истакнути песник, писац, афористичар, stand up комичар и музичар. Поетско друштво Вид основано је у априлу ове године, као плод дугогодишње љубави према поезији и њеном говорењу. Оснивачи  (Никола Вјетровић, Андреј Јарчевски и Алекса Матић) истичу да је главни циљ деловања друштва подстицање писања и говорења поезије и неговање поетског погледа на свет. Ипак, како кажу, верују да нису само песници
- [Teorema i konzumerizam - Pazolini protiv kapitalizma](https://opseg.org/teorema-i-konzumerizam-pazolini-protiv-kapitalizma/): Prošle godine svijet je, bar onaj sklon ljevici, obilježavao stogodišnjicu rođenja pisca, pjesnika, režisera i jednog od ključnih talijanskih teoretičara socijalizma, Pjer Paola Pazolinija. Njegov opus je bio krikovan i zapažen od prvog filma snimljenog 1961. do posljednjeg 1975. godine. Cenzuru, prijetnje i na kraju ubistvo, Pazolini je podnosio kroz doslijedno protivljenje konzumerizmu, kapitalizmu i religijskoj represiji. Kao adornovac i komunista, snimao je filmove koji ne odgovaraju zvaničnim mejnstrim tokovima toga doba. Prezirao je filmsku industriju i eksploataciju glumaca kroz “robot-glumu”, a jedini film u kome je angažovao profesionalne glumce je upravo “Teorema” iz revolucionarne 1968. godine, i to ni
- [Приказ књиге Огњена Лопушине: „Јеванђеље по Марини Т.“](https://opseg.org/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d0%ba%d0%b0%d0%b7-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b3%d0%b5-%d0%be%d0%b3%d1%9a%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d0%bb%d0%be%d0%bf%d1%83%d1%88%d0%b8%d0%bd%d0%b5-%d1%98%d0%b5%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d1%92/): „Књига је маринирана активним супстанцама које треба држати под кључем. Претерана употреба не погодује управљању моторним возилима, машинама и уопште вођењу пристојног живота“ Огњен Лопушина, UX дизајнер, фотограф, филозоф аматер, публициста, један од истакнутијих представника Фејсбук кружока којег је окупио чувени алтисеријанац из Борче Даки БД на платформи ТЦЛ-а, аутор је овог филозофско-социолошког приказа стваралаштва Марине Туцаковић. Није једини разлог представљања ове књиге жеља да вам помогнем да се упознате са Огњеном Лопушином, када будете видели његово гостовање на подкасту „Локомотива“, нити је ово захвалност Огњену јер ми је лично на ноге испред библиотеке „Петар Кочић“ донео ову монументалну књигу
- [Protektorat nad severom Kosova* - mogućnosti i rizici](https://opseg.org/protektorat-nad-severom-kosova-mogucnosti-i-rizici/): Nedavna izjava američkog ambasadora na Kosovu*, Džefrija Hovenijera, o tome da bi stranci mogli da uspostave de fakto, a možda čak i de jure protektorat nad severom Kosova*, u najmanju ruku izaziva niz nedoumica i otvara bezbroj pitanja u javnosti. Mada je ova ideja samo najuopštenije predstavljena, pomnim istraživanjem političke prakse i podrobnijom analizom istorijskih događaja iz nedavne prošlosti, sa pravom možemo reći kako koncept “protektorata” i pojačanog međunarodnog prisustva najčešće nije bio onaj model koji je uvažavao srpske nacionalne interese. Na severnom Kosovu*, sukob između Srba i aktuelnog režima u Prištini došao je do tačke usijanja. Dugo vremena su kosovski*
- [Luj Altiser - Filozofija kao oružje revolucije](https://opseg.org/luj-altiser-filozofija-kao-oruzje-revolucije/): 1. Možete li nam reći malo o svojoj ličnoj istoriji ? Šta vas je privelo marksističkoj filozofiji? Kada sam imao 30 godina, 1948. godine, postao sam predavač filozofije i priključio se Komunističkoj partiji Francuske. Filozofija mi je bila preokupacija, pokušavao sam da je načinim zanimanjem. Politika je bila strast, pokušavao sam da postanem komunistički militant.Moje zanimanje filozofijom je bilo motivisano materijalizmom i njegovom kritičkom funkcijom: za naučno znanje, protiv svih mistifikacija ideološkog “znanja”. Protiv prosto moralne osude mitova i laži, a za njihovu racionalnu i strogu kritiku. Moja strast prema politici je bila inspirisana revolucionarnim instinktom, inteligencijom, hrabrošću i heroizmom
- [Provedite leto u Sloveniji - Letnja škola Univerziteta u Ljubljani](https://opseg.org/provedite-leto-u-ljubljani-ucestvujte-na-letnjim-skolama-univerziteta-u-ljubljani/): Bliži se leto, a sa njim i nove prilike za usavršavanje i nova iskustva! Nadamo se, da ste se uspešno prijavili na željene fakultete i akademije u prvom upisnom periodu za osnovne studije! Krajem leta ćete imati šansu da se prijavite i u drugom upisnom roku ili roku za slobodna mesta, te vam savetujemo da posetite našu stranicu za više informacija o uslovima za prijavu. Oni koji su zainteresovani za master i doktorske studije još uvek imaju šansu! Posetite našu stranicu i informišite se o upisu na master i doktorske studije, kako ne biste propustili rokove za prijavu! Letnje škole
- [Црна Гора - Након Мила опет на изборе](https://opseg.org/czrna-gora-nakon-mila-opet-na-izbore/): Црна Гора 11. јуна иде на ванредне парламентарне изборе. За овај изборни циклус се јасно говори да је неопходан црногорској држави како би се извукла из нестабилности у коју је упала са веома тијесном и нејасном скупштинском већином. Скоро пун мандат је издржала скупштинска већина, која је промијенила двије владе. Прву антидпс владу и ону коју је изгласао ДПС. Политичке турбуленције од Здравка Кривокапића, Дритана Абазовића, сребренизације политичке сцене, подјељеног мишљења око улоге СПЦ и слично, јасно ставља дознања да су предстојећи избори пријеко потребни како би држава дошла до стабилности. Оно што Црна Гора познаје као стабилност јесте претходна
- [Проблем српских елита](https://opseg.org/problem-srpskih-elita/): У току претходног месеца чини се да су бројне противречности дуго гајене у српским недрима испловиле на видело. Трагедије у ОШ „Владислав Рибникар“ и масакр у селима у околини Младеновца су оставили целу нацију у шоку. Шта је заједничко за два трагична догађаја, која је то нит која их повезује? Наиме, оба извршиоца злочина долазе из породица који су део српске елите, докторске и пуковничке породице. Ипак, та линија је често одбачена, а главне реакције владе се пре свега односе на обичан народ. Као реакцију на та два немила злочина видимо серију протеста „против насиља у Србији“, али и митинг
- [Izneverena očekivanja i nametnuta uloga u srpskoj istoriji](https://opseg.org/izneverena-ocekivanja-i-nametnuta-uloga-u-srpskoj-istoriji/): Sudar koji se trenutno događa u našoj internoj politici nije sudar, kako se spinuje, mirnih i spontano okupljenih građana protiv bahate i neodgovorne vlasti, nije ni opozicije protiv vlasti, nego sudar evroatlantizma sa poslednjim mrvama srpske obnovljene suverenosti, koja je još uvek slaba i limitirana. Sve ostalo su samo maske i okolnosti. Posle petooktobarskog iskustva, žalosno je što je to neophodno ponovo isticati. Tačno je da na protestima iz razloga više ili manje opravdanih šetaju obični građani, ali proteste vode politički pešaci Zapada, njih organizuju bivši otporaši, a podržavaju atlantistički mediji. Podignuto je sve što Zapad ima u ovoj zemlji,
- [Драг ми је Раша, али дража ми је истина!](https://opseg.org/drag-mi-%d1%98e-rasha-ali-drazha-mi-%d1%98e-istina/): Његов проницљиви дух је уткао у сваку пору асфалта могућност да ће транзициони губитник без било какве материјалне базе (Лане, Браца, Маре) уз помоћ шарма, хумора, јединствености животног стила, особености и наравно сулуде опсцености моћи да преотме припаднику владајућег начина живота девојку и све остале привилегије (Надицу, Ирис, Кату). Сада, двадесет година касније поставио се много шири и комплекснији изазов, требало је препознати који су то све репресивни и мање репресицни апарати формирали децу транзиционих губитника у подмаклој фази капиталистичког начина живота. Од поткултурне јединствености до пораза у стварности капиталистичког диктата у култури Непостојаност критичке јавности на свим нивоима у
- [Hoće biti onog rata?](https://opseg.org/hoce-biti-onog-rata/): Otac obezglavljenog Luja XVI, Luj XV, predvideo je smutna vremena koja su usledila sa Francuskom revolucijom rekavši: „Posle mene potop!“. Trenutni predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, u skorijem obraćanju javnosti je u sličnom tonu postavio pitanje: „Kada stranci jednom odu, a otići će – kako će funkcionisati BiH?“. Pad velikih carstava Iako je pesimizam prema Zapadu decenijama prisutan, skorije krize poput tenzija na Tajvanu i rata u Ukrajini neminovno stvaraju sumnju (ili čak strah) i kod prozapadno orijentisanih građana oko (pre)moći Vašingtona. U život se vraća teza da je dekadencija i propadanje carstava prirodna politička zakonitost s obzirom da istorija
- [Protesti u Srbiji - Mit ili prilika?](https://opseg.org/protesti-u-srbiji-mit-ili-prilika/): Već godinama unazad svedočimo da dolazi do eskalacije energije u društvu i da se bar jednom u godinu dana održe neki protesti koji se veoma brzo ugase. Ovog puta svedočimo prvom slučaju protesta koji su posledica nemilih događaja koji su se desili u skorijem periodu. Naime 12. maja imali smo priliku da u pojedinim medijima, na društvenim mrežama ili na licu mesta osmotrimo veliki broj ljudi sa jasnim porukama i zahtevima. Ovaj tekst nema za cilj da ispita same proteste koji su se desili ovog dana već šta se desilo pre njih, kako vlast reaguje i zašto je uopšte došlo
- [Energetska tranzicija u Obrenovcu: između nade i straha](https://opseg.org/energetska-tranzicija-u-obrenovcu-izmedu-nade-i-straha/): Centar za kreiranje politika i strategija i WWF Adria pozivaju vas na promociju studije pod nazivom „Energetska tranzicija u Obrenovcu: između nade i straha“. Studija je nastala tokom 2022. godine u sklopu projekta „Panda Labs Junior for Just Transition“. Pored diskusije o sadržini samog dokumenta i nalazima do kojih se došlo kroz istraživanje u Obrenovcu razgovaraćemo i o drugim temama. Sve zainteresovane pozivamo da iskoriste priliku i da sa našim učesnicima na ovom događaju razgovaraju o temama energetske i pravedne tranzicije u Republici Srbiji. Govornici na promociji biće: Danijela Isailović iz OIE Srbija Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škola Nenad
- [Zajedno za planetu Zemlju: Ekološka akcija okupila učesnike iz celog regiona](https://opseg.org/zajedno-za-planetu-zemlju-ekoloska-akcija-okupila-ucesnike-iz-celog-regiona/): Prva ekološka akcija u okviru Regionalnog sajma “Na koji ćeš faks” održana je u četvrtak, 27. aprila, na levoj obali Dunava kod kanala Vizelj. Akciju su podržale Gradska opština Palilula, koja je obezbedila prostor, Srbija Šume i kompanija Unija Smart Accounting, koje su obezbedile 50 sadnica za ovu priliku. Učesnici iz raznih kompanija i fakulteta učestvovali su u akciji i uspešno zasadili sve sadnice, doprinoseći očuvanju životne sredine i unapređenju zelenih površina u ovom delu grada. Takođe, deo našeg Opseg tima bio je jedan od učesnika ovog događaja. Ovaj događaj još jedan je korak ka podizanju ekološke svesti i promociji
- [Održan Opseg kviz](https://opseg.org/opseg-kviz/): U utorak, 25. aprila, održan je po prvi put “Opseg kviz” u kafe baru Trankila. Nakon nekoliko rundi i brojnih pitanja iz različitih oblasti, prvo mesto je osvojio tim “Incident”, drugo mesto je pripalo timu “Gandor”, a treće mesto je osvojio tim “Čukarički”. Učesnici su se takmičili u prijateljskoj i uzbudljivoj atmosferi. Zahvaljujući prijateljima kviza Imleku i Sekirani, pobednički timovi su nagrađeni vrednim nagradama. Hvala svima koji su učestvovali u prvom Opseg kvizu, kao i sponzorima ovog događaja! Pratite dalje naše aktivnosti i očekujte dodatni sadržaj, a do tad šaljite nam autorske tekstove.
- [Zelenom akcijom do čistijeg okruženja](https://opseg.org/zelenom-akcijom-do-cistijeg-okruzenja/): Regionalni virtuelni sajam obrazovanja “Na koji ćeš faks?” u saradnji sa svojim partnerima širom regiona, organizuje ekološku akciju pod nazivom “Zajedno za planetu Zemlju”.  Od 24. do 28. aprila, svi učesnici sajma će imati priliku da zasade sadnicu drveta po izboru na lokaciji po izboru u svojoj zemlji. “U našoj misiji da pomognemo studentima i srednjoškolcima da izaberu pravi fakultet za sebe, želimo da se pridružimo globalnom pokretu za zaštitu životne sredine. Sada je više nego ikad pre potrebno da zajedno preuzmemo odgovornost za našu planetu”, poručuju organizatori Regionalnog virtuelnog sajma obrazovanja “Na koji ćeš faks?”. Ova akcija ima za
- [Не слажем се, дакле постојим: Приказ књиге „Мислити другачије“](https://opseg.org/ne-slazhem-se-dakle-posto%d1%98im-prikaz-k%d1%9ai/): Бунтовништво, протест, раскол, штрајк, саботажа, герила – неслагање је историјска константа, израз разноликости. Потез којим човек заузима став у односу на стварност. Сада је потребније него икада а ипак је све расутије. Описујући разлоге, аутор нам приближава особине и значење аутентичног неслагања данас. Неслагање нема формулу и не може се институционализовати. Оспорава поредак и јавља се као отклон од њега. Дешава се најпре на нивоу појединца, а евентуално и у друштвеној димензији. Надахнут данашњицом, аутор подсећа да се у самом зачетку западне културе и цивилизације налази неслагање, одбијање ауторитета. Прометеј, Сократ, Христос, Лутер, Маркс и Енгелс, Мандела или Ганди –
- [Сребренизација Црне Горе у лику Јакова Милатовића](https://opseg.org/srebrenizaczi%d1%98a-czrne-gore-u-liku-%d1%98akov/): Већ увелико се 30. август сврстава у ред најважнијих датума у животу Црне Горе, сада након другог круга предсједничких избора, 2. априла полако али сигурно постаје други по важности, ако не и први у одређеним моментима. Последњи избори ће остати један од најсимболичнијих догађаја у политичком животу модерне Црне Горе, тачно је рећи да је тог дана у предсјеничкој трци побједио Јаков Милатовић, а још тачније је рећи да је у истој трци изгубио Мило Ђукановић. Име тридесетогодишњег „господара црногорског“ дефинитивно ће остати уписано у историји ове земље, само му је потребна одређена временска дистанца, да се добро имплементира као
- [Kibuci - kolektivizam koji je opstao](https://opseg.org/kibuci-kolektivizam-koji-je-opstao/): Na ovom svetu postoji tušta i tma različitih podela ljudi koje su rezultat dijametralno različitih mišljenja koja vrlo često bivaju sukobljena. Ja ću se poslužiti sledećom podelom – sa jedne strane imamo one koji veruju da je komunizam (ili socijalizam, zastrašujuće veliki broj ljudi ne razlikuje ta dva pojma) neostvariv, zato što je u pitanju model utopije koji opstruiše veliki broj faktora, poput ljudske prirode. Sa druge strane imamo one koji smatraju da je komunizam ostvariv, ali da pravi, istinski komunizam nikada nije bio uspostavljen (argumentuje se, primera radi, da je jedan od problema komunističkog, odnosno marksističko-lenjinističkog prvenca SSSR-a bio
- [„Novi vetrovi duvaju Bliskim istokom“](https://opseg.org/novi-vetrovi-duvaju-bliskim-istokom/): “China becomes the broker while Joe Biden is still a joker” je jedan od načina na koji je Nju Jork Post (New York Post) 11. marta objasnio novouspostavljenu političku situaciju na Bliskom istoku, te novu poziciju Sjedinjenih Američkih država. Pozicija i interesi Kine, SAD-a, kao i drugih svetskih aktera na Bliskom istoku, istorijski ne predstavljaju šokantnu činjenicu, imajući u vidu ekonomske, političke i vojne resurse koje arapski, persijski i hebrejski svet poseduje. Iako se Kina čvrsto držala svog neutralnog stava prema decenijski-dugim konfliktima između zaraćenih strana, 2023. godine ona drastično menja politiku pristupa ovom regionu i postaje prva strana koja
- [Osamnaesti brimer Emanuela Makrona](https://opseg.org/osamnaesti-brimer-emanuela-makrona/): Dok u zemlji Igoa i Prudona ulice gore, a društvo puca po šavovima, postoje i oni koji su vijerni postojećem sistemu i elitnom javašluku. Oni su vijerni svom komforu i svojoj klasi, a pravilo je takvo – sve se izdaje, ali klasa nikada, pogotovo ako je viša. Masovno nezadovoljstvo nije više benigno, nije više tema za margine dnevnih novina. Strasti, razjedinjenost i apokaliptični scenariji za okončanje ovog čovječanstva su novi razlozi za aritmiju francuskog srca. Dva pojma su, međutim, od stvaranja Prve republike uvijek u zraku – državni udar i revolucija.   Marks je, nadovezujući se na Hegela, rekao da

## Pages

- [O nama](https://opseg.org/o-nama/): Opseg je pokrenut s namerom da svima pruži prostor za javno iznošenje razmišljanja i stavova o različitim temama. Naš cilj je da istaknemo tvoj potencijal i probudimo želju za novim saznanjima. Na taj način doprinosimo, ne samo akademskoj zajednici, već i čitavom društvu.  Kroz pisanje autorskih tekstova i analiza, imaćeš priliku da argumentovano iskažeš svoje stavove, ali i da se upoznaš sa stavovima drugih.  Portal obuhvata širok opseg tema: od politike i ekonomije, preko kulture i nauke, sve do zdravlja i sporta.  Pored objavljivanja tekstova, Opseg organizuje i razne događaje, tribine i dešavanja na koje su uvek svi pozvani. Otvoreni
- [Opseg](https://opseg.org/)


[comment]: # (Generated by Hostinger Tools Plugin)